Поштовани и уважени представници ХО Светосавље, поштовани начелниче Средњебанатског округа, часни оци Српске Православне Цркве, поштовани наставници, драги ученици и ученице, даме и господо,

У име ХО (хуманитарне организације) ”Светосавље” желео бих да истакнем да и у овој години, на важан дан за српски народ и Српску Цркву, Видовдан, ХО ”Светосавље” има част да покаже колико је важан процес образовања у нашем народу и друштву, међу свој омладини наше миле отаџбине. Као и током претходних година указује се на то да процес васпитања и личног усавршавања сваког младог као и одраслог човека наше заједнице има неизмерно велики значај за наше друштво у целини као и појединачно – и за тог човека који се усавршава у могућностима свога познања, познања себе, других, света у којем је настањен и стварности која му је дата као дар од Бога да би ту стварност учинио бољом, лепшом и пријемчивом за остварење једног света љубави у којем ће, са Божјим благословом, Христовим благословом, људи из свих народа на целој планети, уз све своје посебности и особености спознати једни друге као браћу једног небеског Оца.

Хтео бих да, као теолог Српске Православне Цркве, истакнем једну дивну реченицу из Библије, Светог Писма, коју је изговорио Господ Исус Христос непосредно пред своје страдање и васкрсење у Јерусалиму, реченицу која гласи: ”А ово је вечни живот да познају тебе јединог истинитог Бога и кога си Ти послао, Исуса Христа”. Бавећи се и сам православном педагогијом и научним радом у теологији ова реченица је, некако, увек у мојим мислима. А, ево и зашто. Ако приметите, у њој се спомиње да је човек створен да буде бесмртно биће, бесмртна личност (”а ово је вечни живот”), личност која је позвана да узраста у познању и образовању (”да познају”, глагол познати, сазнати). А, како ће процес познања и процес стицања бесмртног начина постојања и ослобођење од смртности бити постигнут? Одговор је на самом крају ове Христове реченице: ”да познају Тебе, јединог истинитог Бога, и кога си Ти послао, Исуса Христа”. У свом обраћању Оцу небеском, Христос каже да бисмо имали истинско познање било чега, да ли неке науке, неког појма, неког обрасца за живот, а нарочито појма вечног живота, потребно је да увек вежемо своје познање за Бога и Његовог Сина Исуса Христа. Ту исту јеванђеоску мисао је и наш Светитељ Сава Српски често спомињао у својим беседама српском народу, нарочито у познатој Жичкој беседи коју је Свети Сава изговорио у царском манастиру Жичи. Ту исту јеванђеоску мисао је имао Свети Великомученик цар Лазар и Свети српски Мученици који су на данашњи дан 1389. године показали да су своје личности везали за постојање Божјег Царства, којем су се радије приклонили него пролазним идејама овоземаљских блага. Наравно, да би то постигли, ови дивни и свехвални видовдански Мученици су и сами током свог земаљског живота образовали себе, имали  оно познање о којем је Христос говорио, јер само су тако, испуњени жарком љубављу и светлошћу богопознања и човекопознања могли да се определе за Божје Царство, из љубави према Богу и љубави према свом народу, штитећи га од тамне сенке неверног подмуклог завојевача који је био устао на чисту и благопријатну науку Јеванђеља и на благочестиви и православни род српски, род који има ту част да је примајући хришћанску науку постао члан велике породице Божјег народа, те се у том смислу народ наш заиста може назвати народом Божјим, свакако, уважавајући и чињеницу да и сви други народи обасјани хришћанском поуком имају једнако право на именовање себе као народа Божјег. Али, то исто право, право народа Божјег има и наш српски народ, и то не смемо никада заборавити јер нас много лакомислећи, недовољно поучени, критикују зашто инсистирамо на тој теми народа Божјег. Наш одговор је зато што то јесмо, народ Оца небеског, и то је наш народ потврдио много пута кроз историју до данас, тиме што је чувао и неговао тековине православне хришћанске вере.

О Светоме кнезу Лазару и Косовским јунацима и мученицима с правом се говори као о јединственим личностима српске историје, свестрано заслужнима. Зато њихов подвиг и животе и делатности изучавају научници разних струка, а њима се надахњују уметници и ствараоци свих професионалних профила. Заједно са својим подвигом којим су своје личности и дело своје они уткали у златни појам слободе као једног од дарова Божјих, Свети косовски Мученици су постали део посебног усмерења у историји српске културе. То усмерење се скраћено назива посебним називом – Светосавље. Светосавље је квинтесенција духовног бића нашег народа и његова историјска идеја водиља. Тврдимо, такође, да Светосавље представља примарну духовну категорију, а дефиницију Светосавља дао је Свети отац Јустин Поповић. Светосавље, како је истакао он, није друго до „Православље српског стила и искуства”. Следствено, Светосавље као философија живота означава што доследнију примену православних хришћанских догмата вере и православног етоса како на личном плану тако и у историјској животној стварности српског народа. Ако прихватимо Јустинову интерпретацију, следи, даље, да постоји суштинска истоветност између Светосавља и Православља, под којим, опет, подразумевамо истинску и истиниту веру Цркве.  Уверење у долазак вечног Бога у историју, имали су у својим душама и наши Видовдански јунаци. Зато су и могли следити следећу мисао – ”Земаљско је за малено царство, а Небеско увек и довека”. Својим опредељењем за Царство Небеско на тужном Косовском пољу, Видовдански јунаци су заправо били победници, јер су свој лични идентитет, своју личност, поверили и повезали  са Личношћу Спаситеља Христа, који је њихов сигуран бедем спасења у Царству Небеском.

Како смисао православног образовања указује на то да бити образован значи узрастати у ”пуноћи мере раста Христовог”, односно васпитавати себе по угледу на Личност Христа који је највиша, козмолошка Доброта и Љубав, потребно је да ви себе, драги ученици, учините носиоцима и спроводницима те доброте и те љубави. Још ако су ваше личности, обогаћене љубављу и добротом, додатно обогаћене и образовањем, онда ћете заиста помоћи и свом народу и целом свету примером таквог узрастања. Зато, увек учите и обогаћујте себе у складу са својим могућностима и колико то прија вашој души, али тај рад нека вам увек буде проткан љубављу и добротом према другима, никада себичношћу и егоизмом. Јер, човек је биће заједнице, ми смо упућени једни на друге, да се међусобно волимо и помажемо, као истинска браћа и сестре истинског Бога на небесима. Зато и кажем, да је најбоље образовање ако останете у богомданој доброти, наравно негујући и формално образовање. Хтео бих и да скренем пажњу на то да је важно, да према могућностима, останете као образовани људи  у својој земљи, јер она је ваша, ту сте своји међу својима и на своме. Наравно, да је потребо и да видите свет, упознате различите земље, да се и усавршавате, ако желите, у иностранству, али је исто тако потребно и да се вратите својој отаџбини како бисте јој помогли својом племенитошћу и духовним патрицијством да се она, отаџбина, уздигне што боље на позорници народа света. Наравно, притом, да будемо искрени, потребно је и да вам отаџбина обезбеди услове за останак и да призна ваше квалитете и допринос општој културологији. А, то је дужност државе, да улаже у омладину и да јој помогне да постане одговорни и културни део нашег друштва. Зато је и Свети Сава толико улагао и у образовање, нарочито свештеничког клира, јер је богонадахнуто знао колико је образовање важан сегмент за усавршавање човекове личности. Али, увек заједно са добротом у Христу.

Појам Светосавља и Видовдана, дакле,  упућује нас на духовну зрелост нашег народа и на његову Православљем надахнуту просвету и културу као и наду на будуће Царство Божје. И свети кнез Лазар као и Светитељ Сава примери су чувања православне вере, које је дао наш народ, и заиста треба да смо поносни због тога, због њих и свих Угодника Божјих које је Бог подарио да се појаве у нашем народу. Наши хришћански преци су  имали многе изазове и искушења. Суочавали се са тешкоћама и проблемима, који нису биле ни мањи, ни једноставнији од данашњих. Али су знали да имајући неизмерну љубав према Богу и ближњем, и према своме народу, боготражитељном народу, какав је  српски,  могу примером, и речју и делима помоћи роду свом.

Тако је Свети Сава свој и наш народ, уз помоћ Божју увео у духовни живот, увео у Цркву, учинио га хришћанским и православним. Тако су данас прослављани Свети Видовдански мученици дали пример непроцењиве жртвене љубави за свој народ опредељујући се за идентитет Царства Божјег. Они су заједно наши заступници пред престолом Господа, покровитељи, надахнуће и  помоћници. Њихови животи, њихова дела и речи говоре су они светосавсаки, православни и црквени светионик целом народу српском, али и светионик свим другим народима у свету. Јер наша је дужност да чувамо своје ”слатко Православље”, али и да то исто Православље посведочимо свима који желе да га својом добром вољом разумеју. Ми као православни Срби припадамо роду хришћанском и народу Божјем, који је кроз своје Светитеље изабрао да буде светосавски, и световидовдански, и светопетровски и световасилијевски народ. Из рода нашег хришћанског произашли су велики људи и велики Светитељи. Многи међу њима су страдали за своју веру коју се искрено исповедали. Такви су били наши Видовдански јунаци, ти предивни синови нашег рода који су били свесни да њихов подвиг и жртва коју чине за свој народ неће бити узалудна него ће представљати на посебан начин и посебан савез између српског народа и Христа Бога. Јер својим опредељењем за Царство небеско, Видовдански Мученици су ставили начин постојања Царства Божијег испред и изнад логике овог света. Њихова логика била је логика вере и љубави. Та христоносна логика их је довела до тога да их се ми данас са љубављу сећамо, али и молимо их да се моле за нас, јер су нам данас, можда више него икада раније у прошлости, потребне њихове заступничке молитве.

Христос је једина утеха нама православним хришћанима, члановима једне, свете, саборне и апостолске Цркве. Христос је слава и велико славље Православља у свету. Победа над злом започела је већ овде у историји. И хришћанство нас учи да ће зло бити коначно поражено приликом Другог доласка Христовог, када Христос долази, не као скромни слуга, него као најславнији Цар над царевима да покаже да праведни нису узалуд веровали у суштинску надмоћ Добра над злом, јер ко верује у Доброту Божју и Његову верну Љубав биће прослављен као ”син Божији” и као ”пријатељ Божији”. А, Видовдански јунаци су својом жртвом то управо постали у вечности – синови Божји и пријатељи Божји. Њиховим молитвама у које се надамо нека буду поражена  зла дела таме, нека се безумници и непријатељи Цркве и нашег народа одврате од свог безумља и пронађу пут покајања, а  нека молитвено заузимање Видовданских јунака донесе спасење и оснажење наше вере нама као Христовим следбеницима,   нашем народу и Цркви која је чувар нашег народа .

Са посебним уважавањем, драги и вредни наши ученици, поздрављам вас, ваше родитеље и менторе наставнике, честитајући вам постигнуте успехе у школи и изван ње са жељом да наставите да се усавршавате и обогатите ваше личности, и будете на радост вашим родитељима, наставницима, као и на радост наше Цркве и наше отаџбине.

Благодаран сам на вашој пажњи.

Мр Илија Марчетић

Kатегорија: Активности