Часни оци СПЦ , даме и господо, браћо и сестра, драги ученици,

У српској историји, традицији и култури Видовдан се обележава као духовни и световни празник. По старом календару овај празник је 15. а по новом 28. јуна.

У памћењу нашег народа кроз усмено трајање, а и писане документе , живи незаборав о 28. Јуну 1389. Године . Тада се одиграла Косовска битка.

Био је то силан бој са Турцима, када смо изгубили већ одвно пољуљано царство, раздробљено на кнежевине и области после великих свађа насталих у самом племству.

Сукобу на Косову претходила је Маричка битка и не само она. Турци су запосели многе крајеве Душановог царства.

Коначни обрачуна са Турцима се десио у уторак , на Видовдан речене године.

Моћну турску војску предводио је Мурат, а српске витезове , кенз Лазар.

Тај српски витез је пред коначну одлуку самовао, ишчекујући да му провиђење каже шта му је чинити. Одлука је уследила, а затим порука ратницима: царство земаљско или царство небеско.

О томе пише патријарх Данило у 14. Веку у повесном слову о кенезу Лазару под насловом : СЛОВО КНЕЗА ЛАЗАРА РАТНИЦИМА.

„ЈЕР БОЉА НАМ ЈЕ СМРТ У ПОДВИГУ,

НЕГО ЖИВОТ У СРАМОТИ

БОЉЕ НАМ ЈЕ У БОРБИ СМРТ ОД МАЧА ПРИМИТИ,

НЕГОЛИ ПЛЕЋА НЕПРИЈАТЕЉИМА НАШИМ ПОДАТИ“

И уследило је крваво поље прекривено лешевима обеју војски у којима су погинула и оба владара.

Турци су наставили са освајањем и других српских крајева, да би тек у 19. веку Срби, уз огромне жртве, поново успоставили под вождом Карађорђем, своју државу која и данас траје у међусобним свађама, непоштовању реда и закона.

У српском Народном листу, у Пешти 1843. године Никола Боројевић поручује:

И личне борбе морају да ћуте

Кад нам немани општу пропаст слуте“

2.

Ова порука је и нама данас и нада и опомена.

И највећи српски песник Петар Петровић-Његош поручује:

Треба служити части и имену

Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може“

Пре 100 година , на Видовдан 1914. године, Гаврило Принцип је извршио атентат на Франца Фердинада.

Био је то пуцањ младог Србина незадовољног и гневног положајем свога народа због терора који су Аустро-угарске власти вршиле над њиме.

Аустро-угарска је за овај атентат окривила Краљевину Србију и узела га као повод да је нападне.

Српска влада је све учинила да докаже да није учествовала у атентату.

Ултиматум Аустро-угарске је био понижавајући и неприхватљив за било коју суверену државу.

Србија није могла да прихвати да аустро-угарска полиција врши истрагу на њеној територији.

Немачка је наговарала Аустро-угарску да што пре нападне Србију, уверена да ће то бити рутинска шетња по Балкану. Али није било тако.

Порази Аустро-угарске 1914. још више су разјарили Немачку и Аустро-угарску па ће за освету спремити 800.000 војника којима ће , следеће године , напасти исцрпљену Србију.

Велики и искрени пријатељ Срба, руски цар Николај Други Романов , стао је у заштиту Србије и ушао у рат са Аустро-угарском и Немачком, у коме је изгубио царство, главу и породицу.

Како су други савезници гледали на Србију:

Велике силе, савезнице Србије , су прво намиривале своје империјалне интересе, а Србе су гледале у другом плану. Србија није морала толико страдати да су савезници пружили ефикаснију и благовремену помоћ.

Лепо је што су се савезници Србије дивили херојству српских војника , али би њима далеко корисније било да су им послали на време муницију и другу опрему.

Помагали су је у границама својих интереса, што за Србију није било довољно…

Најновија истраживања осветљавају непознате чињенице о огромној улози италијанске флоте у спашавању Срба који су живи прешли преко Албаније.

Злочини Аустро-угарске војске дуго су прикривани од европске демократске јавности.

3.

Заслугом Арчибалда Рајса, швајцарског хуманисте, свет је сазнао шта су радили аустро-угарски војници иживљавајући се над српским женама и нејаком децом.

Како је данас после 100 година ?

Прошло време не можемо променити.

Други светски рат је наставак Првог, за шта имамо много доказа.

За данас ћу поменути фотографију немачког официра , који Хитлеру уручује спомен плочу из Сарајева , са натписом о месту на коме је убијен Фердинанд.

Ова фотографија је обишла Европу и доказала везу између два светска рата.

Поменуту фотографију је недавно открио књижевник и публициста Мухарем Баздуљ .

Историчари у Србији сматрају ову фотографију јаким адутом у борби против прекрајања историје и лажних оптужби да је Србија изазвала Велики рат.

Поред ревизиониста, данас имамо много душебрижника који лицитирањем смањују број Срба који су страдали у Великом рату. Најбрижнији кажу да није више погинуло у Великом рату од пола милиона. Драги Господе, да ли је је то мало?

Колико Срба треба да настрада да би се такви лицемери задовољили?

Данас се у Сарајеву слави Франц Фердинанд као жртва, а сасвим близу на Дрини у Андрић граду Гаврило Принцип, као херој и борац за свој народ.

Овакве раздоре злослутно потхрањују и историчари из поражених држава у оба рата.

Поносни на своје претке, обележавамо овај дан с надом у препород у неговањe и чувањe отаџбине.

Отаџбина се брани мачем и пером, радом и мудришћу призивајући Бога да буде у нама и са нама у времену што следи.

Срећан вам празник сећања на прошлост, садашњост и будућност.

О Видовдану 2014. године
Хаџи Рако Томовић

Kатегорија: Активности