Са пажњом к`о код деце која слушају дедине приче о јунаштву , нетремице слушали смо времешног старину задивљујуће бистрог ума и речитог како нам препричава јучерашњи догађај са обележавања 100 година од пробоја солунског фронта од стране британских , француских и италијанских делегација … „Преводи нека жена мени шта причају , ваљда на енглеском„ , прича нам деда Ђорђе Михајловић тог 16. септембра 2018. , „ како су пре тачно 100 година савезничке снаге пробиле солунски фронт. То су све мајмуни. Рекао сам им сада ћете чути шта је права истина . Окупише се око мене да чују … ИСТИНА је да су СРБИ пробили Солунски фронт , не савезници , него само Срби , а она им преводи …„ .
Прича нам даље деда Ђорђе , док нам сипа ракију , како су га сахранили пре времена , да су и новине у Србији то објавиле … и да сваког дана долазе Срби , остављају поклоне , иконе, заставе (што смо и ми учинили), разне посвете… и да се нада да ће и ови грађевински радови око капеле на гробљу да се ускоро заврше… И онда … одједном , али очекивано јер то је ОЧЕ НАШ овог светог места , деда Ђорђе поче… „Незнани туђинче, кад случајно минеш , поред овог светог заједничког гроба … „ . Никада нам ови вечни стихови Војислава Илића млађег не звучаше тако поносно и дубоко , нити постоји место којем више припадају, нити човек више позван да их изговори….
Хвала Господу за овај незабораван сусрет.
Организација „СВЕТОСАВЉЕ„ се на 100 година од пробоја солунског фронта поклонила сенима бесмртних хероја Отаџбинског рата. Кости јунака, сакупљене са Кајмакчалана, са пољана и брда око Солуна дуж фронта, који није издржао под налетом Српске војске жељне слободе за напаћену отаџбину, њих скоро 8.000 леже у капели и под крстовима око ње , у хладу чемпреса … Њима се свакодневно поклањају ходочасници , захвални потомци и сви којима је слобода Србије њихов аманет. Поштујмо Га , учимо то и нараштаје који долазе, ако до части и до себе држимо. Само тако они ће бити оно што јесу- БЕСМРТНИ , а ми оно што треба да будемо- ПОНОСНИ .
