Организације Светосавље из Зрењанина/Петровграда сваке године организује већ 11. пут квиз знања из историје за ученике VII и VIII разреда основних школа из општине Зрењанин и општине Житиште.
Досадашње теме за такмичења су биле из националне историје, прилагођене јубиларним датумима и догађајима.
Ове године је одабрана тема Краљевина Југославија између два светска рата, зато што се навршава 100 година од њеног међународног призања.
За учешће у квизу знања пријавило се 13 екипа из 9 основних школа са територије општине Зрењанин и општине Житиште. Екипе чине три ученика које припрема наставник историје. Систем такмичења је елиминациони на основу освојених бодова, а у други круг и финале иду екипе које имају навише бодова.
Такмичење прати стручни жири који после сваке серије проглашава победника.
У свакој серији говориће по један историчар или теолог на тему која је у вези са периодом Краљевине Југославије између светских ратова.
Краљевина Југославија је кратко постојала од 1918. до 1941. а формало до 1945. године.
Настала је као израз тежње Јужних Словена за уједињењем, што је почетком XX века био изразито прогресиван политички план, а посебно економски.
У данашње доба се раде многе анализе о тој држави са основним питањем: Да ли је требала да се ствара или не?
Историјска дистанца нам омогућава да извршимо објективне анализе настанка и умирања ове државе.
То су разлози што је ова тема увек актуелна и што изазива разне личне ставове, као и научне експертизе.
—————————————————————————————————————————
У веку националног романтизма покрети уједињења захватили су многе народе Европе, па и Јужне Словене. Најбољи узор за уједињење биле су велике и успешне државе Италија и Немачка. Њихово уједињење је промовисано као национални циљ тадашњих елита, а истовремено је то био економски погодак који није имао примера у Европи.
Створене су две моћне економије којима није било замерки ни на једном плану, осим касније рођених инспирација за империјалистичко освајање.
Идеју уједињења Јужних Словена створиле су њихове интелектуалне елите, док обичан свет о томе није много знао, можда ништа.
Народ је веровао својим интелектуалцима и био сигуран да они раде за опште добро, па су их тако и прихватали.
Готово да нема интелектуалаца код Јужних Словена, који се идеји уједињења супротставио крајем XIX и почетком XX века.
Кад и како су се јавили проблеми и несугласице које су довеле до бруталних сукоба између јужнословенских народа?
Корен проблема и сукоби Јужних Словена почели су у њима суседним, а и осталим великим дражавама у Европи.
Једноставно, угрожени су њихови интереси. Пођимо редом.
Ако се Јужни Словени уједине и створе своју државу, морају прво да униште велике империје Аустро-угарску и Турску, зато што је простор где би се ујединили припадао поменутим империјама. Индиректно, угрозили би тиме и неке друге европске империје.
Простор где живе Јужни Словени је био најкраћи и најважнији за продор великих империја на Исток, где је почела јагма и глад за нафтом, најважнијом сировином од проналаска мотора са унутрашњим сагоревањем до данашњег времена.
Велике империје су се већ сукобљавале око овог простора и имале своје дугорочне планове за његову контролу. То је био разлог што су неке империје подржале стварање државе Јужних Словена, а неке у њој виделе своје највеће проблеме.
Било је доста покушаја да се интереси империја поделе и да мали народи буду њихови поданици. У тој борби није се бирало ко ће више обећати и привући себи мале балканске државе.
Најуспешнија политика, још од Старих Римљана, ипак је била, divide et impera! (завади па владај)
До стварања Југославије та политика се стидљиво назирала, али од њеног настанка је била брутална и на крају дала резултате за њене непријатеље.
Стварање Југославије је, у свим елементима, било компликовано због њене хетерогености по сваком могућем основу.
Србија и Црна гора су у њу ушле као независне државе и унеле у њу свој суверенитет ради општег добра. Било је и тада оних који су размишљали и питали се : Да ли је то баш добро?
Са друге стране у нову државу су ушле територије поражене Аустро-угарске монархије, на којој је живело око половине тадашњих Јужних Словена.
Реваншизам поражених империја у Великом рату, према овој држави Јужних Словена, никада се није угасио. Оне су свим силама настојале да је разоре, не бирајући ко би им у томе помагао (црвени, црни, бели) само да је нема.
У тако тешким временима настала је Југославија.
Није се дуго одржала, јер су јој непријатељи били бројни и немилосрдни.
Југославија је имала и своје савезнике који су били победници у Великом рату.
Савезници су имали своје интересе за подршку Југославији и династији Карађорђевића.
Поред реваншизма поражених империја, јавила се и нова опасност по Југославију, комунизам или тачније Стаљинизам.
Стаљин није признао Југославију и Карађорђевиће, као што ни Александар није признао његову комунистичку државу.
Национални сукоби у новоствореној држави, у почетку названој Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, били су толико жестоки да су изненадили и највеђе песимисте. Нико није могао предвидети да ће се толика мржња појавити између народа који треба да живе у истој дражави.
Постојала је нада да ће овим сукобима доћи крај, али њени непријатељи су држали све под контролом и додавали нове проблеме са циљем да ескалирају у сукоб.
Главно питање или питање свих питања, око кога су избили сукоби, је било нерешено национало питање.
Националана хетерогеност, економске неједнакости, различити менталитети, суревњивости, наслеђени различити правни системи, конфесионална различитост и много других проблема, оптеретили су младу и тек формирану Југославију.
Краљ Александар је требао да реши сва ова питања и да сви буду задовољни.
Да ли је то било могуће, у описаним условима, кад је настала Југославија?
Отежавајућа околност за опстанак Југославије је била и појава , до тада непознатог и деструктивног система, фашизма. Фашисти су, одмах по ступању на власт у Италији и Немачкој, подржали све покрете и организације које су дестабилизовале и разграђивале Југославију.
Први задатак нове државе, Краљевине Југославије, био је да организује институције, изборе и донесе устав.
Гласање за први устав такозвани Видовдански, протекло је са проблемима и протестима.
Хрватски политичари су хтели федералну државу, упркос чињеници да су прво били за монархију, а комунисти никако нису хтели да прихвате династију Карађорђевића и монархију.
Са хрватским политичарима је касније било некаквих нагодби, кратког даха, а комунистима је забрањен рад специјалним Законом о заштити државе. Забраном рада, комунисти прелазе у илегалну делатност помогнути од Стаљина и Коминтерне. После две деценије илегалног рада, почели су револуцију и увели државу у грађански рат из кога су изашли као победници. Њихов илегални рад, опстанак и долазак на власт у потпуности је зависио од Стаљина.
Сукоби у скупштини Краљевине Југославије били су непримерени цивилизацијском понашању, а врхунац су достигли атентатом на Стјепана Радића, лидера хрватске политике. Тај догађај из 1928. године био је иницијална каписла за настанак усташког покрета који се усавршавао и припремао уз обилату помоћ Мусолинија.
Италија и њен тадашњи вођа Мусолини, били су мотивисани да помогну усташама у разбијању Краљевине Југославије, јер су је сматрали кривцем за неспровођење Лондонског уговора којим су они требали да добију Истру и Далмацију.
Нешто касније разбијање Краљевине Југославије свесрдно ће помоћи и Хитлер.
Краљ Александар је покушао да реши нагомилане проблеме, диктатуром, југословенством, новим уставом, променом разних министара у владама, али није успео.
Трагично је завршио живот у атентату који су организовали усташе са сарадницима 1934. године. После њега убрзан је распад државе и њен улазак у Други светски рат.
Мудри српски политичари су схватали трагичност уласка Краљевине Југославије у нови светски рат, покушавајући да га избегну, али без успеха.
Био је то и крај Краљевине Југославије. Њена даља судбина решена је у кабинетима Велике тројице и њиховим сусретима.
Тема Краљевина Југославија још дуго ће заокупљату пажњу и расправе, како оне лаичке, тако и стручне међу историчарима.
Чињенице се не могу одбацити, јер се једино на основу њих може стварати слика државе која је настала у тешким и компликованим околностима.
Охрабрујућа је слика појединих хрватских историчара, који говоре са коликим одушевљењем су дочекали српску војску 1918. године у Сплиту и Загребу.
Победничка српска војска је била поштована код свих савезника, о чему говоре многобројни записи и споменици. О њој су писали и њени непријатељи, дивили јој се, а поједини су жалили што нису њени савезници (Макензен).
Југославија је створена на крви преко милион и две стотине хиљада Срба и била је много скупа за њене синове.
Још увек се питамо коме је више требала, Србима или другима…, шта су он ње очекивали , а шта добили … ?
Једноставно, није имала среће.
Професор историје Рако Томовић
