Часни оци, драга децо, поштовани родитељи, наставници и организатори,
сигурна сам да о Светом Сави сви већ много тога знате – учите у школи, причате са родитељима код куће, читате књиге – јер да не знате, не бисте ни знали да нацртате овако лепе слике и напишете тако оригиналне литерарне радове. Ипак не знам да ли сте некад размишљали о томе да је и Свети Сава некад био само мало дете као и ви, обичан мали дечак, али дечак који је јако рано спознао и разумео највећу истину, коју многи људи, на жалост, не спознају ни до краја живота.
Шта је то тако посебно код Светог Саве?
Шта је он то тако значајно урадио да га ми и данас после више од 800 година и даље славимо и помињемо?
Градио је цркве и манастире, рећи ће неко – јесте градио је, али није једини.
Отварао је школе и болнице – јесте, први је у српском народу отварао и школе и болнице, али ни у томе није једини.
Оно по чему је Свети Сава тако значајан и посебан је управо Истина коју је спознао још као младић, која га је водила правим путем у животу и довела до тога што он заиста јесте. Тај Пут, Истина и Живот, који је спознао јесте сам Христос, Господ Исус Христос Син Божији, који је дошао у свет да нас све сабере и окупи, врати у заједницу са Богом од које смо грехом отпали и тиме нам да другу шансу за вечни живот, због кога је свет првобитно и створен.
Наиме, када посматрамо овај свет и оно што зовемо животом у њему, видимо пролазност, да све што има почетак има и свој крај и тешко нам је и да замислимо да би могло да буде другачије, шта више да је и требало да буде другачије. Е баш то је разумео Свети Сава. Разумео је да је Бог стварајући свет уложио много љубави, пажње и труда и да је желео да Његово дело траје вечно. Ни један стваралац не жели да његов труд и креативни напор тек тако нестане. Ни ви сигурно не бисте волели да неко све ове ваше радове изгужва и баци. Тако ни Бог није желео да Његов дивни свет, који је створио, пропадне и нестане. Зато је Бог и створио човека да буде Његов најбољи пријатељ, који ће чувати и неговати свет који је Он створио и дао човеку на дар. Цео свет је требало да буде Царство Божије у коме би и човек и цела природа преко човека живела заувек. Човек је само требало да остане најбољи пријатељ са Богом, да прима од Бога животворне енергије и тако и сам постане богочовек. Али човек је у својој гордости помислио да он сам може бити бог, да сам може да управља светом и да му Бог уопште не треба. Прекинуо је заједницу са Богом и није хтео више да му буде пријатељ. Човек више није могао да прима божанске животворне енергијеи због чега је почео да стари, да се разбољева и умире…
Бог је могао да буде љут на човека, али није, био је само бескрајно тужан, јер је много волео човека, толико много да је чак и свог Сина послао у свет да постане један од нас, да нам помогне, да нас научи да поново почнемо да примамо божанске животворне енергије, да се вратимо у заједницу са Богом, јер само тако можемо опет да живимо вечно у царству Божијем. Све ово се стварно догодило, а многи људи то и данас не знају и не разумеју. Али зато је Свети Сава разумео! Све је разумео, заволео Бога више него иког другог, оставио престо, дворац, богатство и отишао у скромни манастир да се по цео дан моли Богу, да целог себе и цео свој живот стави у службу Њему примајући божанске енергје кроз Свете тајне. Тако је Растко постао Сава, а Сава – Свети Сава.
Али схвативши истину и смисао постојања, није се затворио у свој свет, него је, напротив, све што је спознао желео да подели са својим народом. Вратио се у Србију, тада Рашку, вратио се у свој народ и окупљао све око себе и сабирао све:
- отварао школе сабирајући све да уче да читају и пишу, да би читали и учули о Богу
- отварао болнице сабирајући људе да помажу једни другима, да лече и негују изнемогле, да служећи другом човеку уствари служе Богу.
- градио је цркве и манастире сабирајући људе на молитву и Свету Литургију да се, причешћујући се Телом и Крвљу Христовом, сједињују са самим Богом.
Величина и значај Светог Саве и данас је баш у томе што смо се ми као народ захваљујући њему вратили у заједницу са Богом. Окупљајући се око Светог Саве ми се окупљамо око Христа, и докле год се и као појединци и као народ држимо свога светитеља, свог заступника пред Господом, нећемо пропасти нити залутати, јер нам Свети Сава као светило велико осветљава и открива Христа који је тако и наш Пут, Истина и Живот.
Вероучитељка Милица Ненин