Празник Рођења Светог Јована Крститеља јесте један од неколико празника који у току године прослављају личност овог великог пророка, претече и крститеља Господњег.
Свети Јован јесте благовесник наде у конкретно, живо, етичко и духовно очишћење и обновљење човека кроз сусрет са Божанском личношћу Господа Исуса Христа, дугоочекиваним месијом и избавитељем од греха, пропадљивости и смрти. Он је припадао оној врсти духовних људи чији је богомдани задатак, као и већине старозаветних пророка, био да одређеној заједници у одређеном историјском тренутку објави истину о неправди, лажи, лицемерју и свакој врсти зла у којем се та заједница налази, затрована и изобличена њиме. Његов је задатак био да својим сведочењем истине иритира људе и натера их да се коначно суоче са злом у себи, да се ужасну пред тим злом и да одлуче да га се ослободе борбом против њега. Управо крштење и крштењско погружавање у воду, која јесте символ и извор живота, сила која очишћује и обнавља живот, представља такво ослобођење и корениту измену живота. Како видимо из Јеванђеља, у време када је Свети Јован Крститељ започео своју проповед покајања и припреме за долазак Господа, старојеврејска заједница је управо пролазила кроз једну такву духовну и етичку кризу, кризу покајања и жеђи за духовном обновом.
Свети Јован Крститељ је био носилац проповеди покајања и новога рађања, рађања за живот вечни. Његово рођење прослављамо зато што смо сви ми унутар Цркве Божије једна велика и права духовна породица. Природни биолошки поредак рађања се суштински осмишљава кроз поновно, небеско рађање, духовно рађање у Духу Светоме. Духовним рађањем се осмишљава свако рађање на земљи и зато Црква улази у све поре живота, од колевке до гроба, и на тај начин освештава род људски како на личном тако и на породичном, свенародном и свецрквеном плану.
Рођење Светог Јована Крститеља, његова проповед, његов подвижнички и испоснички живот, вапијући апел покајања и снажна припремна опомена пред долазећим Господом, изузетно је актуелна и жива и пред свима нама данас, презаузетим овоземаљским животним бригама, неодложним пословима и недостатком драгоценог времена, које најмање користимо за душекорисне моменте наше унутрашње обнове, изградње стабилности, мира и љубави.
Молећи се свемилостивом Господу да нам да снаге, воље и жеље за узрастањем у вери, врлинама и смирењу, угледајмо се на дивну личност Светог Јована Крститеља и чујмо и данас као и пре више од две хиљаде година његове снажне речи: «Покајте се, јер се приближило Царство Небеско!»
Један од народних обичаја, који се практиковао на Ивандан (Ивањдан) је брање лековитих трава и плетење венчића од ливадског цвећа – ивањски венци. Најчешће су то радиле девојке, отуда је у народу распрострањен и назив Девојачки празник. Обичај да се венци стављају изнад улазних врата сачувао се до данас.
