”А када дође пуноћа времена посла Бог Сина свога…” (Посланица Галатима Апостола Павла 4, 4)
Хришћанство се на позорници светске историје појављује у историјском добу када је општа свест човечанства на известан начин била спремна да прими објаву Спаситеља човечанства – Месије (на грчком – Христа, Помазаника).
Реч ”Месија” (на старојеврејском језику), односно ”Христос” означава изабраног Посредника и Помазаника Божијег који ће доћи на свет како би у верском погледу посрнуло човечанство вратио ка Богу Творцу те како би у својој природној вези и заједници са својим Творцем човечанство пронашло разлог свог истинског постојања и стекло вечно постојање као дар Божији људима. О томе нам веома јасно говори Свети Апостол Јован Богослов у своме Јеванђељу наводећи Христове речи у одељку који се зове Првосвештеничка молитва Исусова који заправо представља дијалог Господа Исуса Христа са Богом Оцем: ”А ово је вечни живот да познају тебе јединога истинитог Бога и Онога кога си послао, Исуса Христа” (Јеванђеље од Јована 17, 3). Дакле, хришћанство је вера спасења која гарантује људима вечни живот, вечно постојање, и о томе нам управо говоре ове Исусове речи које је записао Апостол Јован. А тај обећани вечни живот доноси Христос, Месија, који је Син Божији-наш Господ Исус Христос. То значи да је Месија Личност, односно Особа која је дошла на свет како би нама људима пренео ову спасоносну вест и радосну вест. Месијанство које је још у прехришћанској епохи било познато старозаветним људима као Божије обећање о спасењу, то месијанство није нека апстрактна идеја или друштвени покрет, него се месијанство односи на самога Месију као Спаситеља посланог од једнога истинитог Бога (ово наглашавамо јер је свет који је окруживао прве хришћане био свет многобожачких религија). Зато се често хришћанство назива монотеистичком религијом (монотеизам-вера у једнога Бога, за разлику од политеизма-вера у више богова).Међутим, хришћанство није само религија иако реч религија има уважавајуће етимолошко порекло: наиме, реч религија потиче од латинског глагола religare који означава повезаност са божанство, односно са Богом. Како се реч религија данас употребљава на скоро свако облик религиозности онда морамо издвојити хришћанство из тог плурализма религија и истаћи да се хришћанство условно може назвати религијом само ако га назовемо истинитом религијом. Јер, заиста, хришћанство као једина истинита религија која пружа човеку дар вечности, је изнад обичне профане употребе речи религија те када описујемо хришћанство морамо бити јаснији и обисати нашу хришћанску веру као ”истинитом религијом”. Иначе, православни богослови и учитељи Цркве су кроз историју хришћанства више волели називати хришћанство нао начином живота и заједницу са Спаситељем Христом, те се и ми придружујемо том светоотачком виђењу хришћанства: иако јесте облик религиозности, хришћанство је много више од тога – оно је заједница, невидљива заједница нас хришћана са нашим Господом Исусом Христо, те као таква заједница хришћанство представља не само начин религиозности него и начин живота. Јер наш живот има своју богомдану пуноћу само онда када је она остварена у заједници са Христом, и зато је много боље и исправније назвати хришћанство нашим животом у Христу и са Христом – εν Χριστώ και συν Χριστώ.
Тако дакле, хришћанство има управо ту спасавајући верски етос, како би приближило људе Богу. На то нас подсећају и речи чувеног православног светитеља Светог Серафима Саровског који је рекао ”стекни духовни мир и спашћеш тако хиљаду људи око себе”. Истински православни хришћанин не размишља само о свом спасењу него и спасењу својих ближњих. Када смо истакли по чему се хришћанство разликује од осталих монотеистичких религија (етос и тежња спасоносне делатности кроз заједницу са Христом у Цркви), потребно је да истакнемо зашто је православно хришћантво – православно. Шта значи та реч? Како нам је познато из историје хришћанства, током векова су се из крила једне праве Православне Христове Цркве (заједнице) издвојиле и друге форме хришћанства, прво је то било монофизитско (коптско), затим римокатоличко, и на крају протестантско хришћанство. Од свих ових хришћанских цркава у свету Православна Црква, или православно хришћанство се разликује у томе што је једино оно, тј. Православље, сачувало изворни облик Христовог учења онако како су то Христови Апостоли предали својим ученицима у првом веку. Зато је наша Црква – Православна, јер има право мишљење о Богу, јер на прави начин прославља Бога. Реч ”Православна” је заправо превод грчког израза ”Ортодоксна Црква” те нашу Црву можемо назвати и Ортодоксном, али пошто је реч Православна словенска и српска ми, као православни Срби, употребљавамо управо нама тај најближи израз – ”Православна Црква”. Као припадници Христове истинске заједнице која се зове Православном Црквом ми се зовемо-православним хришћанима. То је наш данашњи верски и животни идентитет који проналазимо у Спаситељу нашем Исусу Христу кроз Његову Свету Православну Цркву коју је Он лично основао.
Православно хришћанство српског стила и искуства зове се Светосавље.
