Untitled-1

Обележавање Дана Ћирила и Mетодија 24. мај 2020.године

Дан Ћирила и Методија обележава се и као Дан словенске писмености и културе, 24. маја, у знак сећања на словенске просветитеље Ћирила и Методија, осниваче словенске књижевности и творце првог словенског писма – глагољице.

Дан Ћирила и Методија као државни празник у Србији установљен је 2019. године, одлуком Владе Србије, а на иницијативу Министарства културе, коју су подржали Матица српска, Српска првославна црква и Филолошки факултет у Београду. Увођењем овог празника  Република Србија се придружила групи словенских држава као што су Русија, Украјина, Пољска, Северна Македонија, Бугарска, Чешка и Словачка, које обележавају овај симболички важан и значајан датум у историји словенских народа као Дан словенске писмености и културе.

Српска православна црква уврстила је овај празник у заповедне светковине и он је обележен црвеним словом у православном црквеном календару.

Проповедање на словенском језику имало је одлучујући значај за ширење хришћанства међу Јужним Словенима и за настанак њихове средњовековне културе. Његови почеци везани су за мисионарску делатност солунске браће Ћирила и Методија, који су створили предуслове за почетак словенске писмености. 

Великоморавски кнез Растислав, како би сузбио утицај немачког свештенства у својој држави, затражио је од византијског цара да му пошаље мисионаре који би ширили хришћанство на словенском језику. Византија је 863. године послала солунску браћу Ћирила и Методија, који  су добро познавали словенски језик. Пре одласка у Велику Моравску, превели су са грчког на словенски језик најзначајније верске књиге, а Ћирило је саставио и прво словенско писмо – глагољицу. У Великоморавској кнежевини започели су свој мисионарски рад, који је након потешкоћа, захваљујући одобрењу добијеном од папе, несметано текао, тако да су се службе и проповедања у цркви обављали на словенском језику. Након Ћирилове смрти Методије и његови ученици превели су Библију на словенски језик.

Међутим, убрзо под притиском немачког свештенства већина ученика Ћирила и Методија напустили су Велику Моравску и склонили се на Балканско полуопстрво, где су наставили мисионaрски рад (углавном у Преславу и Охриду). Најпознатији међу њима били су Климент и Наум, а Климент је за потребе словенског језика саставио ново једноставније, словенско писмо – ћирилицу, у част свог учитеља Ћирила.

Ћирило и Методије, као и њихови ученици, су својим радом помагали културни напредак Словена, због чега су остали упамћени као „словенски апостоли“.  

Оргaнизација Светосавље је у сарадњи са градом Зрењанином, 24. маја 2019. године, у Барокној сали Скупштине Града Зрењанина, организовала свечано обележавање Дана Ћирила и Методија. Том приликом говорио је историчар Слободан Милин, а гост вечери Александра Нинковић Ташић, историчар науке, мултикултурни амбасадор Унеско клуба Универзитета Сорбона, председница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“, представила је своју књигу „Звездобројци“. Водитељ овог свечаног догађаја био је Александар Гајшек, аутор култне ТВ емисије АГАПЕ и издавач „Звездобројаца“. Присутнима се обратио и председник организације Светосвље Драган Видаковић. Посебан печат овој свечаности дао је хор „Жене мироносице“ извођењем Тропара светим Ћирилу и Методију.

Ове године, Светосавље није у могућности да на сличан начин обележи Дан Ћирила и Методија, због актуелне ситуације изазване Корона вирусом (Covid-19), али с пијететом и захвалношћу сећамо се „словенских апостола“ и твораца првог словенског писма и културе. С надом да ћемо следеће године обележити Дан Ћирила и Методија на достојан  начин,

Да живимо сви у слози Свети Саво ти помози!

Поделите вест

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on print
Share on email