Поводом Празника града 17. новембра – ослобођење Великог Бечкерека у Првом светском рату, организовано је полагање венаца на спомен-обележја посвећена личностима и догађајима из Првог светског рата, као и централна свечаност на тргу. У току преподнева положени су венци на спомен-плочу посвећену пуковнику Драгутину Ристићу, затим на спомен-бисту Војводи Бојовићу и на спомен-плочу посвећену српским добровољцима из Првог светског рата, у храму Успења Пресвете Богородице.
На Тргу слободе одржана је централна свечаност која је започела химном Републике Србије коју је отпевала Василија Зорић, ученица трећег разреда средње Музичке школе “Јосиф Маринковић” у Зрењанину, одсек соло певање, у класи професорке Ане Алексић Шајрер. Потом је јереј Веселин Влашки, старешина храма Светог Архангела Михаила у Зрењанину служио помен ослободиоцима града. Окупљенима се обратио заменик градоначелника Саша Сантовац, а Игор Мицов, професор историје у Зрењанинској гимназији одржао је „историјски час“ о току Првог светског рата на нашим просторима, стању у граду на почетку рата и уочи ослобођења, као и саме тренутке ослобођења, пре 103 године. Подсетио је на све значајне учеснике тих догађаја, с посебним освртом на наше суграђане. Глумац Народног позоришта “Тоша Јовановић” Милан Кочаловић говорио је стихове песама “Аве Сербиа” Јована Дучића и “Моја отаџбина” Алексе Шантића.
На споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу, венце су положили представници Града, Средњoбанатског управног округа, Команде за развој банатске бригаде и гранизона Војске Србије у Зрењанину, Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920, Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, Одбора за обнову споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу, Организације “Светосавље”, Удружења “Петровград”, Удружења чланова и пријатеља Матице Српске и Српског народног покрета “Светозар Милетић”, као и представници градских одбора СУБНОР-а, Српске напредне странке, Демократске странке Србије и Покрета обнове Краљевине Србије.
У Салону Народног музеја Зрењанин у 18 часова је отворена изложба под називом “Деца у Великом рату 1914-1918.године”, која је уприличена поводом Празника Града.
Након отварања изложбе у Музеју, у 19 часова је одржан концерт Уметничког ансамбла Министарства одбране “Станислав Бинички” у Народном позоришту “Тоша Јовановић”. Пре 103 године, на иницијативу др Славка Жупанског, на Светог Луку, 31. октобра, у дворишту храма Успења Пресвете Богородице, основан је Српски народни одбор. Био је то први такав орган српског народа на територији данашње Војводине. Најзначајнија одлука прве седнице Српског народног одбора било је оснивање СРПСКЕ НАРОДНЕ ГАРЕДЕ, која је у периоду од 7. до 14. новембра заузела три најважне установе у граду − Пошту, Аустроугарску банку и Железничку станицу.
***
На позив др Славка Жупанског, 17. новембра 1918. јединице ГВОЗДЕНОГ ПУКА КЊАЗ МИХАЈЛО“ предвођене командантом Пешадијске бригаде Моравске дивизије, пуковником Драгутином Ристићем, такозваним „бригадиром Ристићем“ ушле су у наш град. Тиме су створени услови да се нова власт, коју су великобечкеречки Срби већ освојили, стварно и формално учврсти. Дочек српске војске на тргу протекао је у свечаној атмосфери, а са балкона жупанијске зграде окупљеном народу обратио се др Жупански речима: „ДИЧНИ СОКОЛОВИ, БРАЋО РОЂЕНА!ПРОБИЛИ СТЕ СЕ КРОЗ ОГАЊ И КИШУ КУРШУМА ОД СОЛУНА ДО ВЕЛИКОГ БЕЧКЕРЕКА, СВАКИ ПЕДАЉ ЗЕМЉЕ НАТОПИЛИ СТЕ КРВЉУ И СЛАВОМ, ИЗДИГЛИ СТЕ ИМЕ СРПСКО ИЗНАД СВИХ НАЦИЈА И ПОНОСНО СТЕ ДОЈЕЗДИЛИ И У НАШ ГРАД, У СТАРУ ПРЕСТОНИЦУ ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА, У СРЦЕ ПИТОМОГ БАНАТА!“ Након надахнутог говора, одсвирана је и српска химна.
Улазак јединица српске војске у Велики Бечкерек пружио је Српском народном одбору прилику за остварење вековне тежње српског народа са овог простора, да се уједине у заједничку државу са својим сународницима. На Великој народној скупштини, одржаној 25. новембра у Новом Саду представници из Великог Бечкерека истакли су се јасним ставом да се Војводина директно прикључи својој матици – Краљевини Србији. Већ 1. децембра регент Александар Први Карађорђевић је у Београду прогласио стварање нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тиме је завршена историјска интеграција српског народа у оквиру једне, заједничке државе.
Велика Народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. Скупштина је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.
