Свети апостоли Петар и Павле су два велика Христова света апостола, која су ходала земљом пре више од 2000 година, али су и данас живи, помажући свим хришћанима који их славе и име њихово призивају. Све оставивши, посветили су се проповедању Христове науке, живећи Јеванђељем. Постепено су у њима умирале људске слабости и склоности греху, а рађале су се нове мисли, кроз умирање за овај свет, и рађање за Царство Небеско. По речима Светог Јустина Ћелијског, то су била два највећа јунака у роду људском. Два највећа јунака која су се борила и победила смрт, грех, ђавола и пакао. Господ Христос је постао човек, да би решио наше главне проблеме и животна питања – ко смо, шта смо, где идемо? Он је једини победио смрт Васкрсењем Својим, победио грех узевши на Себе грехе наше, и ослободивши нас од грехова наших. И ту силу која побеђује смрт, грех и ђавола – Господ је дао својим Ученицима, дванаесторици Апостола, пославши их у свет и рекавши им: „Ево, дајем вам власт над сваком силом вражијом. Болести исцељујте, губаве чистите, мртве васкрсавајте“. Тај страшни, велики и одговорни посао, Свети Апостоли су примили на себе.
Св. апостол Петар је био рибар и прво се звао Симон, а Господ му је дао име Кифа, односно Стена, јер је први од свих ученика јасно исповедио веру у Исуса Христа као Сина Божјег рекавши: „Ти си Христос, Син Бога живога!“. Апостоли Христови, рибари, Галилејски сељаци, разбежали су се кад је Господ био разапет на Крсту, као плашљивци и кукавице! Петар се трипут одрекао Господа Христа пред слушкињом, али шта се то десило и Петра учинило неустрашивим, да је он устао и почео се борити са Нероном, са Римским царевима и велможама, са Јеврејским главарима свештеничким и народом? Господ Христос, распети и васкрсли, му је дао ту силу, послањем Духа Светога на Своје Свете Ученике. Апостол Петар је васкрсао Тавиту речима, као и Господ Христос што је васкрсавао мртве. Његова сенка је исцељивала од сваке болести, јер се вели у Делима Апостолским да је народ са свих страна хрлио да макар сенка осени болеснике и оздрављала би га сенка Петрова. Замислите ту силу и јунаштво. Сенка побеђује смрт, болест и ђавола! Сетимо се Апостола Петра када улази у храм после Васкрсења Господа Христа. Пред храмом богаљ који проси, а апостол Петар вели: „Злата и сребра нема у мене, оно што имам дајем ти: У име Исуса Назарећанина устани и ходи: И устаде богаљ и стаде трчати и хвалити Бога“. Каква је то сила и од куда та сила? Од кад је Господ Христос дошао у овај свет, дао је ту силу људима, да би победили све што је смртно и осигурали себи Живот Вечни. Када су људи слушали проповед Господа Христа, почели су се чудити: како то Он, учитељ из Назарета, од људи тражи да се одрекну својих, да Њега више воле него родитеље, него децу, него пријатеље, него ли имање. То је нама несхватљиво. Шта нам Ти у замену за то дајеш? И Господ вели: „Који хоће да буде савршен“, ко хоће у истини да буде човек, „нек се одрекне себе, нека узме крст свој и пође за мном“. А Петар збуњен тим речима пита Га: „Господе, шта ће бити са нама? Ето, ми смо оставили све и за Тобом идемо“. А Спаситељ му одговори: „Заиста ти кажем: свако ко остави оца, матер, децу, браћу, сестру, земљу своју, Мене ради, добиће Живот Вечни“. Добиће Живот Вечни! Ето, ради тога је Господ дошао у овај свет: да да Живот Вечни људима, а земљу – тамницу смрти, да претвори у острво Васкрсења.
Св. апостол Павле се најпре звао Савле, био је фарисеј и прогонитељ хришћана. Када се на чудесан начин преобратио у веру Христову, постао је ватрени поборник и проповедник Јеванђеља, од Арабије до Шпаније. Многобројне невоље је стрпљиво подносио, чврст и непоколебљив у вери у Господа Исуса Христа, коју је најлепше изразио речима: „Не живим више ја, него живи Христос у мени“. Петар је био прост човек, рибар Галилејски, али Савле, Павле, најученији младић свога доба, пред којим је стајала сјајна каријера, могао је достићи све положаје и добити сву власт. Aли, тај Савле, гонитељ Исуса из Назарета, доживео је страшно чудо. У бесу и великим страстима гонио је хришћане, јер је сматрао да су јеретици, простаци, глупаци, да је на њима сав Закон Мојсијев, и да њих треба сатрти. И почео је да гони и убија све што је хришћанско. Али му се на путу зато јавио Васкрсли Христос речима: „Савле, Савле, зашто ме гониш?“ Савле одједанпут ослепи, паде с коња и слеп заповеди својим друговима, који су ишли са њим, коњаницима који су ишли с њиме да гоне хришћане, да га онако слепог одведу у Дамаск. Три дана је био слеп, а апостолу Ананији, који је био у Дамаску, Господ заповеди да исцели Павла и обрати га у веру у Господа Христа. Ананије се зачуди и рече: „Господе, та он је дошао да прогони нас хришћане“. Спаситељ рече: „Он ће бити велики светилник и велики страдалник за Име Моје“. И заиста, Ананије крсти Апостола Павла, благослови га и он прогледа.
Од тада Апостол Павле, као што вели сам у својим Посланицима, ништа друго није знао осим Господа Христа, и то Распетог и Васкрслог. Јер је осетио да је сав пут између смрти и бесмртности пређен, да је Господ Христос тај који даје човеку силе и моћи да побеђује сваку смрт, сваки грех, сваког ђавола. И од тада он неустрашиво проповеда целоме свету Васкрслог Господа Христа. Не боји се цара, не боји се царских намесника, не боји се никаквих земаљских власти. Њему је само једно важно: „Да достигнемо у васкрсење мртвих“ – то је наш циљ.
Обојица, и Свети апостол Петар и Свети апостол Павле, пострадали су у Риму, у време суровог римског цара Нерона. Петар је био разапет на крст, и то по његовој жељи главом окренутом надоле, јер је себе сматрао недостојним да умре као његов Господ, а Павлу је, по Нероновој заповести, била одсечена глава.
Свети Апостоли, људи као и ми, исте природе као и ми, али силом Христовом, освојили су свет. Пала је Римска империја пред њима, иако су их цареви гонили, сва сила њихова земаљска. Они су јединствени победиоци рода људскога, који за победу нису употребљавали насиље, ни оружје, ни мачеве, него су ишли кроз овај свет као јагањци међу вукове, па се, по Светом Оцу Јустину Ћелијском, десило највеће историјско чудо у роду људскоме: јагањци су победили вукове. Нека нам њиховим светим молитвама Господ подари снаге, стрпљења, трпљења и добре воље, на нашем животном путу узрастања, подвига и љубави једних према другима!
Протојереј др Нинослав Качарић
Дан Светог Петра и Павла у народу се назива и Петровдан. За овај празник се везује велики број народних обичаја и веровања,али прављење колача од јабука посебне сорте – која сазрева око овог празника и која се назив „петровача“, очувао се до данас. У припреми колача учествују и деца, па мајке овај обичај сматрају једним од најлепших.У Банату се за Петровдан разносе јабуке “петроваче” по комшилуку или се даривају деца.
