20180913_155948

Света Гора – Хиландар … 800 година молитве …. (Трен у Вечности)

Откако је Божијим Промислом Богомајка изабрала трећи прст полуострва Халкидики-Атос за земљу где се треба молити Богу, а апостоли је послушаше и почеше одлазити и молити се на овој Гори у Егеју , она постаде Света , а молитва на Њој не престаје ….

Представници “Светосавља“ су своје ходочашће на Свету Гору Атоску дуго ишчекивали све док организација “Доброчинство“ није потврдила да је коначно одлазак и посета Хиландару и другим светогорским манастирима благосиљана .

 

Одавно се мир манастирских цркава, порти и имања ремети посетама ходочасника , путника намерника, грађевинских и других радника, али и туриста знатижељника. Тешко је избећи утицај модерног времена на ово парче свете земље, видљиво нам је то одмах било по путевима који се уређују , грађевинским машинама по манастирима, возилима , продавницама (посебно у Кареји , центру Свете Горе), али оно што је непромењено свих ових векова је МОЛИТВА. Она овде има другу димензију јер је монаси , као и свако од нас ходочасника изговара пред најсветијим , чудотворним иконама хришћанског света, иконама Богомајке пресвега, јер је Њој највише манастира и посвећено. Шта изазива код човека поклоњење Богородици Тројеручици, Богородици Млекопитатељици, Богородици Умиљатељици или најпоштованијој икони Достојно Јест (Аксион Естин) …. мораћете сами открити…немогуће је пренети.

 

Хиландар …. Царска Лавра , на септембарском сунцу заблиста усред шуме чемпреса, маслина и борова… са моћним зидинама опасан… око којих штрче кранови (и некако утисак усхићења спуштају на земљу). Добродошлица у Гостопримнци , као у кући сваког добро српског домаћина , радост госту , послужење и топлина око срца.

Сташан пожар који се годинама санира као да је искушао братство манастира у посвећености избора који су у животу направили. Чини нам се са недокучивом лакоћом су искушење прошли , захваљујући Њој…

Богородица Тројеручица– најсветија и најпоштованија српска икона, са жезлом Светог Саве Освећеног , дарована Светом Сави Српском , да буде путоказ наших молитви….. ка Спасењу.

Недостојан сам да кажем више браћо … осим идите , поклоните јој се.

 

Хиландар је већ 800 година носећи стуб наше цркве и вере, није он само икона Богородице Тројеручице , вишестолећна лоза Светог Симеона , чудесни извор (бунар) Светог Саве и Његова поља винове лозе , Ризница и Пирг (кула) … Хиландар је братство дивних монаха са најмлађим игуманом Методијем, све то заједно претаче се у Молитву , коју осети свако ко поклонички дође , као ми из “СВЕТОСАВЉА“.

Имали смо велику част да осетимо топлу реч игумана и монаха, да присуствујемо Светој литургији и да се причестимо баш на дан кад у манастиру почиње Нова година 14. септембра по новом календару, одн. 01. септ.по старом.

 

Значај Хиландара, кога су обнављали многи српски владари ( Цар Душан, кнез Лазар, краљ Александар Обреновић, краљ Петар Први Карађорђевић …), превазилази оквире српске цркве , већ је дуго времена био ослонац многим другим православним манастирима и помогао њиховом опстанку.

И сада је Протор (административни челник , први међу једнаким представницима свих светогорских манастира) српски монах Стефан , који потписује визе свима који кроче на Свету Гору.

Поклоничко путовање је употпуњено обиласком још неколико манастира : Дохијар, Каракал,  Филотеј и коначно црква у Кареји , административном центру Свете Горе, у којој је најпоштованија икона “Достојно јест“. Коначно Испосница Светог Саве , разговор са монахом Никодимом ,који 25 година живи у испоцници, и поклоњење икони Богородици Млекопитатељици , учинили су нас усхићеним и благосиљаним да се у миру ,пуни утисака чудног спокоја и радости , вратимо кући.

 

Дуго размишљајући о свему доживљеном на Светој Гори , животу монаха , њиховој мирноћи и чудној срећи видљивој на сваком лицу, помислих да је то потпуно друга димензија живота и битисања, за коју је потребна незамислива воља и снага ….

Упитах се : “Како само могу тако да живе?“ , замислих и монаха који ми одговара :

“А зар се може другачије живети?“ и бих у себи постиђен…

Рекох потом : “Молићу се више .“

 

Септембра 2018.                                                           Драган Ранисављевић

Поделите вест

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on print
Share on email