![](https://svetosavlje.rs/wp-content/uploads/2020/08/preobrzenje-presvete-bogorodice.jpg)
„Сачувала си девичанство иако си родила; и ниси оставила свет, мада си уснула, Богородице. Преместила си се у живот, јер си мати живота, и молитвама својим избављаш од смрти душе наше“.
Прослављајући велики празник Успења Пресвете Богородице, надахнути смо великом благодатном радошћу и заступничким молитвама Пресвете Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије. Њени Свети и Праведни родитељи Јоаким и Ана су је измолили од Бога и још као девојчицу је увели у храм Божији и посветили Богу, а она, живећи и молећи се у храму Господњем испунила се Божанском послушношћу и смирењем. Касније, учествујући у свему ономе што се догађало Господу Исусу Христу, Сину Божијем, али и њеном сину, проживљавала је све моменте од Његовог Рођења, Обрезања, Сретења, Богојављења, Преображења, па све до оног страшног и ужасног часа када је са Светим Јованом Богословом под Крстом проживела Његово страдање, и смрт. У освит трећег дана са мироносицама је она хитала на гроб Бога и Сина свога, а после Вазнесења, на дан Педесетнице, када је Дух Свети сишао на њу и на Свете Апостоле, заједно са њима је пошла да проповеда Јеванђеље целоме свету.
И ми треба да пођемо тим путем подвига, врлине, послушности, љубави, верности и поверења, којим је прошла Пресвета Богородица, и где друго утеху да нађемо ако не у храму Божијем, ако не тамо где је утеху нашла и сама она. Сви Божији изабраници су се нарочито молили Мајци Божијој и Она им је притицала у помоћ. О томе нам говоре многа житија, многе чудотворне иконе, празници и црквене песме које певамо као химне Пресветој Богородици. Оне су настале као славословље и славопој у Њену част и славу, јер је баш Она била изабрана од Бога да роди Сина Божијег као Сина Човечијег, јер је Она шира од небеса, наша заштитница, помоћница и утешитељка у свакој немоћи, тузи и болу. Она је Царев Престо, јер носи онога који носи све. Кроз њу ће клетва ишчезнути над палим Адамом, јер је Неизрецива Родитељка, Извор чуда и Небеска лествица. Освећена силом Вишњега, она је Уточиште душама нашим и Младица која не вене, Мајка Јагњета и Пастира која отвара рајске двери, Тврђава вере којом смо се обукли у славу благодати. Она је та која показује Господа, Одигитрија – наставница верних и учитељица мудрости, Камен који је напојио жедне живота, Покров света шири од облака, виша од Светиње над Светињама, Скинија Божијег Слова, неизрецива ризница живота и Неразрушива тврђава Царства.
Честитајући храмовну славу централног храма нашег лепог Зрењанина-Петровграда, града на Бегеју посебно благословеног и чуваног молитвеним заступништвом и благословом Пресвете Богомајке, молимо се њој да нас уведе и узнесе у благодатне висине богопознања и сусрета са Богом живим и истинитим, Оним који је и данас овде са нама и у нама, да нас духовно обнови, укрепи у вери, нади и љубави, угледајмо се на њу у благословеном животу и честитости, верности и побожности, у љубави према Богу, коме нека је слава и хвала у све векове векова.
Амин!
Протојереј др Нинослав Качарић
![](https://svetosavlje.rs/wp-content/uploads/2020/08/preobrzenje-presvete-bogorodice2.jpg)
Српска православна црква (СПЦ), 28. августа, обележава Велику Госпојину, односно празник Успења Пресвете Богородице, један од дванаест највећих хришћанских празника. Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и „дан када се она узнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља“. За њега се везују различити обичаји и веровања. Како празнику претходи двонедељни пост, 28.августа посебно жене иду на причест, јер се овај дан сматра празником жена и мајки. На дан Велике Госпојине бере се лековито биље, и траве, за које се верује да имају посебно чудотворну моћ.
Велики број цркава и манастира Српске православне цркве слави овај празник као своју славу. Тако је Велика Госпојина храмовна слава Успенске цркве у Зрењанину/Петровграду, а уједно и слава Града.