Силаском са историјске сцене Намањића за Србију су наступили тешки дани. С једне стране неслога српских обласних господара, а са друге стране Турци Османлије у страховитој експанзији. Турци су на Марици 1371. год. поразили браћу Мрњавчевиће, а краљевић Марко је постао турски вазал.
Моравском Србијом владао је храбри и побожни кназ Лазар Хребељановић. Пред њим су била два пута. Да постане турски вазал као византијски цар и многи пре и после њега или да се супротстави. Кнез Лазар изабрао је царство небеско и на Видовдан 28. јуна по новом или грегоријанском односно 15. јуна по старом или јулијанском календару 1389. год. извео српску војску на Косово. Вук Бранковић је довео Србе са Косова, а Влатко Вуковић Србе из Босне. Мушкарци су тада били пунолетни са 15 година, па су многи косовски јунаци били ваших година. Огромну турску војску предводио је султан Мурат, који је повео и своје синове, Јакуба и Бајазита. У крвавој бици страдало је на хиљаде људи. Погинули су султан Мурат и Јакуб али и кнез Лазар, а обе војске су се повукле са бојног поља.
Кнез Лазар није значајан само за историју већ и за СПЦ. Кнез Лазар је проглашен за свеца, а мошти му почивају у Раваници. Кнез Лазар није значајан само за СПЦ већ за Хришћанство. Косовски бој био је више од рата две државе, био је то судар Хришћанства и Ислама, крста и полумесеца. Први извори после косовске битке говоре о српској победи, па су зато катедрале у Фиренци и чувени Нотр Дам у Паризу звониле прослављајући српску победу.
Седамдесет година после Косовске битке Турци су покорили Србију. Каснији извори говоре о српском поразу на Косову, а временом настаје и Косовска легенда која за пораз криви Вука Бранковића.
Срби су потом вековима живели у турском ропству, али су стално дизали буне. Коначно, почетком XIX века два кума Црни Ђорђе Петровић и Милош Обреновић подижу Први и Други српски устанак и почињу обнову српске државности. Слободу, односно независност донео је кнез Милан Обреновић, а Ниш , Прокупље, Пирот, Лесковац и Врање улазе у састав Србије. Краљ Петар Карађорђевић у Балканским ратовима ослобађа Рашку, Косово, Метохију и Вардарску Македонију.
Пре стотинак година Срби су имали две државе: Србију и Црну Гору али је један део Срба живео у Аустро – Угарској. Хабзбуршка монархија била је вишенационална држава. Повлашћени народи били су Немци и Мађари, а сви остали: Срби, Хрвати, Словенци, Чеси, Пољаци и Румуни били су потчињени. Борећи се за слободу потчињених народа босански Срби су формирали Младу Босну. Били су то младићи од 17 до 19 година. На Видовдан 28. 06. 1914 год. припадник Младе Босне Гаврило Принцип убио је аустро – угарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Велика Аустро – Угарска објављује рат малој Србији. Црна Гора и Русија стају на страну Србије, а Немачка на страну Аустро – Угарске. У рат улазе Велика Британија, Француска, Турска, Италија, САД и многе друге државе, а рат постаје светски. Први светски рат завршио се 11.11.1918 год. страдало је десетак милиона људи, нестала су четири царства, а створено је девет држава.
Србија је имала огромне људске и материјалне губитке али је исписала неколико славних епопеја не само своје већ и светске историје. Поменућу само неке: Цер, Колубара, 1300 каплара, Одбрана Београда, повлачење преко Албаније и пробој Солунског фронта.
Краљ Александар Карађорђевић Србији је присајединио српске земље: Црну Гору, Босну, Херцеговину, Банат, Бачку, Барању, Срем, Лику, Кордун и Банију, али и хрватске и словеначке земље па је створена Краљевина СХС. Била је то снажна европска држава са високим економским стандардом.
Нацистичка Немачка и фашистичка Италија уз помоћ бројних страних и домаћих издајника уништиле су Краљевину Југославију. Срби су као и у Првом светском рату имали огромне људске и материјалне губитке. Српски народ се није предавао и имао је чак два антифашистичка покрета. Држава је ипак обновљена после Другог светског рата, али овог пута као комунистичка република. Била је то солидна европска држава у којој се добро живело.
Деведесетих година прошлог века држава се распала, изгубљене су неке српске земље, а почела је и економска криза која траје до данас.
Не дешава се то само нама. Државе настају и нестају, повећавају се и смањују. СССР је била најјача држава на свету, а пре четврт века се распао на 15 држава. До прошлог века Великој Британији није залазило сунце јер се простирала од Аустралије преко Индије и већег дела Африке до Канаде. Немачка је у току једног људског века два пута разарана и три пута подизана да би данас била једна од најјачих држава.
Као и пре шест векова и данас је актуелно Косово , данас постоје два Косова , једно јужно од Ибра насељено Албанцима где је остало мало Срба и друго северно од Ибра насељено Србима.
Као и пре сто година и данас је актуелна Босна, данас постоје две Босне, федерација где живе Бошњаци и Хрвати и где је остало мало Срба и Република Српска насељена Србима. Намећу се питања: Шта ће бити са Косовом? Шта ће бити са Републиком Српском? Шта ће бити са Србијом?
Разговарајући са младима често чујем како је све готово и како треба бежати одавде. Ви сте будућа елита Србије. Немојте одлазити у иностраство да би прали судове и чистили улице. Чак и ако успете у струци нећете бити њихова елита. Па то нису били ни Никола Тесла и Михајло Пупин. Који наш земљак је постао председник, министар, градоначелник или директор у страној земљи?
Као што каже Алекса Шантић
„ Остајте овде
сунце туђег неба
неће вас гријати
ко што ово грије.
Горки су тамо
залогаји хлеба
где свога нема
и где брата није.“
Остајте овде и поправите грешке генерација ваших очева и дедова, али не као ваши преци мачевима и пушкама већ памећу и мудошћу. Вратите Србију где јој је место, међу најјаче државе Европе и света!
29.06.2015 године
дипломирани историчар
Игор Мицов