Први светосавски бал у Зрењанину након Другог Светског рата је одржан пре 25 година на Савиндан 27. јануара 2001. године.
Идеја за покретање Светосавског бала је везана за доајена новинарства, дугогодишњег телевизијског и радио новинара и репортера листа „ЗРЕЊАНИН“ Момчила Моме Стојкова (1945-2013). Изникла је из енергије које је наше друштво имало после петооктобарских промена 2000-те као и потребе да се друштво хармонизује имајући у виду да су напетост и тензије биле одлике тог времена.
На размеђи два века осетила се и потреба за новим добом у нашем народу у којем ће се помирити завађена браћа и у којем ће се раскрстити са једном епохом владавине комунизма и његових деривата. Владавине у којој је Свети Сава као најзначајнија верска и национална личност у Срба био системски потиснут из јавног простора, Српска православна црква маргинализована, а грађански балови су се сматрали „буржоаским остатком“ и идеолошки непожељним. Окретање леђа Богу, традицији и завету наших предака, оснивачима српске државе и цркве, Светом Симеону и Светом Сави, завршило се несрећним деведесетим годинама 20-ог века и свеопштим поразом и посрнућем које и данас као народ осећамо.
Отуда се јавила и потреба за враћањем нашој вери и најбољој традицији нашег народа као јединим сигурним уточиштима и тачкама ослонца у тешким временима по Србе.
Светосавски балови у Великом Бечкереку и Петровграду
Организација светосавских балова представљала је занимљив и важан део друштвене, културне и националне историје Срба у другој половини XIX и у првој половини XX века. Сврха ових балова је била обележавање Савиндана у част првог српског архиепископа и просветитеља Светог Саве (27. јануара), а на баловима су се прикупљала новчана средстава за српске школе и ученике, сиромашне ђаке и студенте, културне и црквене институције што им је давао јасан хуманитарни карактер.
Балови су били прилика и за јавно исказивање српског националног идентитета, што је било посебно важно Србима који су живели у Аустроугарској.
Балови су се свечано отварали светосавском беседом, интонирање химни (Ускликнимо с љубављу, а касније и Боже правде), док су се на балском делу изводили европски плесови (валцер, полка) и обавезно и српска кола. На баловима је био строг бонтон и свечана гардероба, а њима су присуствовали интелектуална и привредна елита.
У време Аустроугарске, у градовима у којима су живели Срби, светосавски балови имали су изражен национално-просветни значај. Организовали су их Српска православна црквена општина, Српска читаоница и школска друштва, а одржавани су у свечаним салама градских хотела и друштвених домова.
Велики Бечкерек је заузимао истакнуто место као један од најзначајнијих српских културних центара Аустроугарске крајем XIX и почетком XX века.
Почетак организовања Светосавских балова у Великом Бечкереку се везује за 1890 годину. На баловима су били присутни српско свештенство, учитељи и професори, трговци и занатлије, српска омладина и грађанство.
Након Првог светског рата и присаједињења Баната Краљевини Србије а потом и Краљевини СХС, светосавски балови у Великом Бечкереку добијају масовнији, свечанији и репрезентативнији карактер и имају снажну подршку државних и културних институција. Посебно после 1935. године, када град добија име Петровград, балови постају део званичног културног календара. У организацију се укључују школе, културно-уметничка и женска хуманитарна друштва, а уз традиционалне плесове појављују се и савремени плесови тог времена, попут танга и фокстрота.
Светосавски балови у Великом Бечкереку и Петровграду нису били само забавни догађаји, већ места окупљања грађанства, интелигенције и омладине, са јасном просветном и хуманитарном улогом као и жељом организатора да се очува континуитет националне традиције. Нажалост, традиција организовања Светосавских балова прекинута је 1941. године фашистичком окупацијом и каснијом комунистичком владавином.
Идеју Моме Стојкова је прихватио Зоран Димитрић, тадашњи директор хотела „Војводина“ који је покренуо иницијативу да се она и реализује.
Кумства на том првом балу 2001. се прихватио тадашњи директор „Војвођанске банке“, Срђан Михајловић са супругом Љиљаном. Бал се одржао у хотелу Војводина, уз пригодан културно уметнички и забавни програм. Све трошкове бала је сам сносио кум бала. Остварен приход од донација на балу је утрошен у хуманитарне сврхе.
Кум Светосавског бала је бирао новог кума којем је предао на балу преносну икону и част кумства наредног бала. Јадран Ћирић (1952-2013), оснивач „Опел Ћирком“-а који је са супругом Љубицом изабран за кума наредног бала је даровао позлаћену, освештану икону Светог Саве која ће се на даље преносити са кума на новог кума на сваком наредном балу. Установљен је обичај да нови кум поклони нову икону Светог Саве куму бала, а да на балу добије на чување у свом дому ову „прелазну икону“ која ће благосиљати њега и његову породицу у наредних годину дана. На полеђини преносне иконе својим потписима кумови су осведочили своје учешће на балу.
Оснивање организације је благословио лично Епископ Епархије банатске господин Никанор који је на том Светосавском балу по први пут водио славски обред.
Од оснивања организације СВЕТОСАВЉЕ почиње све више активности током целе године. Организују се квизови знања на тему „Свети Сава и светосавље“ који се преносе на ТВ „Сантос“, екскурзије победника квиза по местима од историјског и верског значаја за наш народ, покреће се Видовданска академија и додељују награде ђацима генерације свих основних и средњих школа града Зрењанина, додељују се на почетку сваке школске године бесплатно свеске ђацима првацима свих основних школа са ликом Светог Саве, Светосавском и химном Републике Србије, наставља се и унапређује наградни ликовни и литерарни конкурс, од 2011. године се покреће Светосавска стипендија за одличне ђаке и студенте из вишедетних породица слабијих материјалних могућности, од 2018. године се на Видовданској академији проглашавају и награђују просветни радници године, организују се бројна предавања и културно уметнички догађаји, а понајпре се Светосавље као организација прихвата да убудуће сноси комплетну организацију Светосавских балова и њене трошкове чиме се омогућује да кумови балова могу бити и друге угледне личности из наше средине који немају материјалних могућности да сами организују балове. Осим тога, акумулираним искуством и заједничким снагама, чланови СВЕТОСАВЉА су из године у годину унапређивали Светосавски бал који је временом постао један од најзначајнијих културних догађаја током године у граду Зрењанину.
- године кум бала је био г-дин Милоје Тодоровић (власник фирме „ЕУРОДОМУС“) са супругом Снежаном.
- године кум бала је др Душан Сланкаменац са супругом Иваном
- године кум бала је Драгољуб Бјелоглав (оснивач „ББ ТРЕЈДА“) са супругом Силвијом
- године кум бала је Душко Квашчев (оснивач „ДК ТРЕЈДА“) са супругом Веселом
- године кум бала је електро инжењер и предузетник Бора Кишић са супругом Ружицом
- године кум бала је дипломирани инжењер машинства Мирослав Вуковић са супругом Биљаном
- године кум бала је Војин Обрадовић (оснивач „ТОЧАК АУТА“) са супругом Снежаном
- године кум бала је Дарко Бјелоглав (суоснивач „ББ ТРЕЈДА“) са супругом Бранком
- године кум бала је Драган Ранисављевић, финансијски директор Гомекса са супругом Мајом
- године кум бала је Жарко Шојић (оснивач „Ситопринт штампарије“) са супругом Драганом
- године кум бала је Војислав Мркшић (оснивач „Мркшићевих салаша“) са супругом Весном. Међутим, због болести и спречености да присуствује балу, у овој улози га мења син Златко Мркшић који предаје кумство у име Горана Ковачевића његовом сину Андреју.
- године кум бала је Горан Ковачевић (оснивач „Гомекса“) са супругом Мирјаном
- године кум бала је Неђо Станић (оснивач „Бомиста“) са супругом Миром
- године кум бала је Саша Бајић (оснивач „БС компјутерса“) са супругом Маријом, међутим због епидемије короне овај бал није одржан већ је славски обред обављен у успенском храму у Светосавској улици
- године кум бала је адвокат Никола Реновица са супругом Зораном али ни овај бал није одржан због короне већ је обред резања славског колача обављен у храму Светог Архангела Михаила у Зрењанину
- године кум бала је Драган Ристић (оснивач „ПАТРОЛ 023“) са супругом Биљаном
- године кум бала је Драган Тодоровић (директор „Лускола“) са супругом Биљаном
- године кум бала је хаџи Војо Лекић (оснивач „ЛМВ алатнице“) са супругом Љиљаном
- године кум бала је Слађан Ристић (оснивач „МАГУСА“) са супругом Јадранком
Данас су ретки градови у Србији, а и ван ње који се могу похвалити континуираним организовањем Светосавских балова. Свакако је најпознатији и најгламурознији Светосавски бал који се одржава сваке године у Бечу почев од 1998. године. Дакле, Зрењанин као град је свега 3 године после Беча успео да изнедри људе кадре да организују и одрже четврт века овако вредну пажње културну и хуманитарну манифестацију са којом могу да буду поносни сви његови становници.
Наредни светосавски бал за 2026 годину ће се одржати у понедељак 26. Јануара са почетком од 19,30 у Бароконој сали скупштине града и на њега се позивају сви људи добре воље којима је Светосавље блиско срцу.
Да живимо сви у слози Свети Саво ти помози!
СВЕТОСАВЉЕ Петровград – Зрењанин, јануара 2026. Године
Председници организације Светосавље су били од 2007 – 2017 Будимир Јовановић, од 2017 – 2025 Драган Видаковић, а од децембра 2025 године је Драгољуб Бјелоглав.
За првог председника Упрвног одбора је изабран Ђуро Шујица, али је био спречен да обавља ову дужност најпре због болести, а потом и преране смрти која је уследила те исте године када је удружење и основано, тако да је председник Управног одбора организације од 2007 – 2009 био Драган Видаковић, а потом од 2009 до 2017 Драгољуб Бјелоглав, од 2017 – 2025 Драган Ранисављевић и од децембра 2025. године је Жарко Шојић.
Чланови Управног одбора су поред председника организације и председника Управног одбора били и Момчило Драгић, Јадран Ћирић, Милоје Тодоровић, Бора Кишић, Дарко Бјелоглав, Жарко Шојић, Марко и Никола Реновица, Владимир Бурсаћ и Горан Нешић.
Светосавље је 2007. године основало 11 оснивача, а од децембарске скупштине из 2025. године удружење броји укупно 53 члана.
Српски народ је скренуо са правог пута и предуго лута странпутицама. Нашим народом влада туђиноманија, односно угледање много више на туђе него на сопствене узоре из богате сопствене историје и предања, духовности и традиције и ми као народ морамо да се вратимо на прави пут. Свашта смо у нашој прошлости пробали, али још једино нисмо да се искрено и потпуно вратимо учењу и завету нашег Светог Саве. Светосавље је уверено да је то прави пут на који треба да се врати спрски народ и настојаће и у будућности да даје допринос овом повратку.
