djordje featured

ЧУВАЈМО ОД ЗАБОРАВА ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ НАШЕГ КРАЈА

ЂОРЂЕ РАДИЋ
(Велики Бечкерек 22. април 1839−Краљево, 11. октобар 1922)

Др Ђорђе Радић био је први српски доктор пољопривредних наука, пољопривредни просветитељ и почасни члан Српске краљевске академије.Био је први Србин који је на Бечком универзитету положио докторат из филозофије с пољопривредном расправом.

Рођен је у Великом Бечкереку 22. априла 1839. године у свештеничкој породици. У родном граду завршио је основну школу, а гимназију у Оравици, Араду, Карловцима и Винковцима.Дипломирао је у Колчавки код Прага 1859. године. Кнез Карло Шварценбер председник „Царско-краљевскогпатриотско-економског друштва му је честитао рекавши „Браво, мој млади Србине, честитам и Вама и Вашим сународницима, у чију средину, овако млад радник, на племенитом пољу пољске привреде, одлазите. Нека Вам је сретан пут и рад.“

Након основних студија, на позив оца одлази у Суботицу (где се породица преселила) али убрзо прелази у Нови Сад и покреће 1862. године стручни економски лист “Сељак”. У периоду од 1862. до 1863. путује по Горњој Аустрији, Швајцарској и Баварској све у циљу упознавања са новим достигнућима у пољопривреди. Обогаћен новим сазнањима и искуством враћа се у Нови Сад и оснива огледно добро и започиње формирање збирке пољопривредних машина, справа и алата. Године 1864. на Бечком универзитету положио је професорски испит,a након тога је постављен за професора градске реалке у Новом Саду. (Директор реалке је у то време био Милан Јовановић Морски са којим је Радић блиско сарађивао). Помагао је Матици српској, чији је члан од 1864. године, као контролор код писања годишњих извештаја о стању Текелијиног фонда (1865).

Име Ђорђа Радића је постало познато Србији, те га је Кнез Михаило Обреновић више пута позивао и ангажовао, а први први пут 1864. У својој 28. години Радић је положио докторат из филозофије с пољопривредном расправом на Бечком универзитету 1867. и тако постао први доктор агрономије у Србији. Након положеног доктората, кнез Михаило Обреновић затражио је од Ђорђа Радића да му изради нацрт за подизање прве пољопривредне (земљоделске) школе у Србији. Такође, кнез га је о свом трошку послао у Париз на пољопривредни сајам, да на светској изложби проучи економску струку, као и да обиђе познате живинарске области у Француској. Радић је са овог свог путовања донео расне гуске, да их размножи у Србији.

Архивска заоставштина сведочи да је Радић на почетку свог рада затекао потпуно заосталу пољопривреду. Зато је путовао по Србији и држао предавања за пољопривреднике.Знање које је стекао школовањем, као и практична знања стечена обиласцима и проучавањем пољопривредних достигнућа већине европских земаља (од 1862. до 1869. обишао је Аустрију, Чешку, Француску, Немачку, Италију, Швајцарску, Холандију и Белгију) стављено је у функцију просвећивања и напретка српског сељака.Оснивањем Друштва за пољску привреду 1869. године започиње нови период његовог живота и рада. Као његов секретара сарађивао је са свим релевантним именима пољопривредне науке у Европи и свету.

Др Ђорђе Радић је био организатор пољопривредних изложби у Србији (прва таква изложба је одржана у Крагујевцу 1870), као и оснивач пољопривредних школа (1872. године у Пожаревцу, 1875. у Даниловграду и 1882. у Краљеву).

Др Ђорђе Радић је био почасни, а затим и редовни члан Српске краљевске академије. У својој богатој каријери написао је преко 50 научних студија, приближно толико књига у едицији “Пољопривредни списи”, као и више од 500 чланака. Био је уредник у пољопривредним листовима Сељак, Тежак, Домаћини Цветарство, дописни и почасни члан у 67 пољопривредних и културних друштва (међу којима су и триамеричка). Носилац је 14 српских и страних ордења и одликовања.

Међу његовим бројним научним достигнућима су и хибридизација кукурузаа коју је започео пре него што је то учињено у Америци, добијање разних сорти кукуруза и кромпира, као и нових врста поврћа. Заслужан је за производњу првог памука у Угарској, увођење племенитије расе стоке и извођење укрштања. Изводио је огледе са узгојем свилене бубе, а захваљујући њему су и набављене, за оно време, нове справе и алати – гвоздени плугови и вршалице са витлом.

Др Ђорђе Радић умро је у Краљеву 11. октобра 1922. године у 84. години.

У Малом салону Народног  музеја Зрењанин 3. фебруара 2021. године отворена је изложба под називом − Др Ђорђе Радић (1839-1922).Пољопривредни просветитељ и научник,којом је обележен Дан инжењера Србије. На отварању су говорили  надлежни кустос Владислава Игњатов, историчар, Јелена Гвозденац Мартинов, директор Народног музеја Зрењанин, Горан Маринковић, председник Друштва инжењера Зрењанин, проф. др Миодраг Ранчић, члан Друштва инжењера Зрењанин, а изложбу је отворио проф. др Игор Марић председник Савеза инжењера и техничара Србије.

Детаљ са отварања изложбе о др Ђорђу Радићу у Народном музеју Зрењанин

Поделите вест

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on print
Share on email