”… А ова (знамења) су записана да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да верујући имате живот у име његово.” (Јеванђеље од Јована 20, 31)Основно исповедање наше православне хришћанске вере исказано је реченицом ”Исус је Господ”. Исус Христос је наш Господ и Јединородни (Јединорођени) Божији Син. Он према својој божанској природи једно са Богом Оцем и Његов је Син. Као Син Божији, Исус је рођен од Бога Оца што значи да Он такође има исту божанску природу као Бог Отац, што значи да је Исус Христос такође Бог.
Верујући ово, долазимо до хришћанског учења о Светој Тројици: Бог Отац у своме вечном постојању није сам – Он одувек има свог Сина Исуса Христа, и заједно са Њим и свога Светога Духа. Свети Дух је трећа божанска Личност који постоји вечно са Оцем и Сином. Управо зато што је хришћански Бог Света Тројица, заједница три божанске Личности, можемо рећи да је Бог – љубав. На који начин? Једноставно тако што је Бог Отац одувек волео свога Сина и свога Светога Духа, зато је Бог љубав. О томе нам изричито говори и Свето Писмо: Бог је љубав (Прва Посланица Апостола Јована 4, 8).
Као друга Личност од Свете Тројице Исус Христос је, дакле, вечна Личност, вечни Бог Син. Међутим, пошто је човечанство након првог Адамовог сагрешења изгубило своју заједницу са Богом, било је потребно да сам Бог дође у наш свет да би нам објавио истину о Себи. То се десило тако што је Бог Син – Исус Христос постао савршени Човек. То значи да је Бог Син примио човечанску природу, истоветну нашој, али човечанску природу без греха. Бог је постао човек, каже Свети Атанасије Александријски у четвртом веку. Сви су могли да га виде, да га чују, да га додирну, да му се обрате, да га замоле за помоћ… Било је то време када је светлост Његовог присуства обасјала нашу планету и где год је Он -Богочовек Христос прошао долазило је спасење људима, спасење од сваке земаљске недаће или тегобе. Бог је тако показао да је Он моћан и кадар од пустиње направити плодну долину, и од грешне људске душе начинити светитељску људску душу. Све је могуће оном ко верује, поручује нам Господ Христос. Али нису само објава о Божијем постојању и дела доброте према људском роду били разлози доласка Божијег Сина (Бога Сина) на наш свет. Постојао је главни разлог, а то је спасење човечанства од грехова и смрти. Грех и смртност су два најстрашнија човекова непријатеља, која прете човековом постојању још од давног времена када је први човек Адам раскинуо заједницу са Богом и постао грешан и смртан. Зато долази Божији Син да нас спасе од ова два непријатеља. Како је то Христос учинио? Спасење од греха ниједан човек није могао у историји да донесе, колико добар, моралан и примерен био. Јер и најбољи човек ипак није безгрешан и зато не може да победи грех. Знајући то својим божанским знањем, сам Син Божији, будући безгрешан, дошао је на свет и током свога страдања на Крсту преузео је грехе целога човечанства на Себе. Он који није имао ниједан грех нити иједну кривицу, преузео је све грехе света и кривице на Себе, да би нас искупио пред стварношћу. А каква беше то стварност? Она је изгледала овако: човек је крив јер је грешан, а плата за грехе је смртност. Међутим, Христос жели да промени ову драматично сурову стварност – Он нас искупљује од грехова и тими као да говори суровој стварности да смо ми ослобођени од грехова, јер је Он својим страдањем и распећем поднео искупљење од грехова. Тако сваки који верује у Христа, он је ослобођен од својих грехова, јер је Христос њега искупио од грехова Својим страдањем на Крсту. А тиме је ослободио човека и од смрти и смртности, јер нам је Христос својим страдањем отворио врата Царства небеског. Иако је феномен смрти још увек присутан у свету, смрт ће бити заувек укинута приликом другог доласка Исуса Христа у будућности. Јер први долазак Христов био је ради искупљења од грехова и отварања раја за искупљене људске душе, а други долазак Христов биће ради тога да се заувек укине смртност у природи и међу људима. То да је смрт већ побеђена показује нам догађај на којем се заснива хришћанска вера и то је догађај који се збио у историји – Васкрсење Господа Исуса Христа из мртвих. Након великог страдања на Крсту и крсне смрти коју је претрпео ради нас, Христос је телесно био погребен од стране својих пријатеља који су га волели и имали заједницу са Њим. Христова смрт и погребење догодили су се на Велики Петак. Али, у рано недељно јутро, пре освитка зоре, наш Спаситељ Христос је васкрсао из мртвих. Тиме што је васкрсао Христа из мртвих Бог Отац је показао да је Исус Његов вољени Син. Такође, можемо рећи и да је Христос васкрсао зато што је и сам Бог, тј. има божанску природу. Христос је васкрсао, смрт је побеђена. Побеђена је смрт сваког човека који жели да прихвату тај највећи дар Божије љубави. Ево шта нам о тој радосто Васкрсења Богочовека Христа казује велики Светитељ Цркве Свети Григорије Богослов:
Христос из мртвих васкрсе, устајте са Њим!… Ослободите се окова греха! Врата адова отварају се и смрт се побеђује; и стари се Адам одлаже и Нови се испуњује. Ако је ко у Христу нова твар, обнављајте се!
Оно богатство што човек после Христовог васкрсења има и што вреди нису његове телесне и интелектуалне способности, већ то што он може да постане причасник Васкрсења Христовог. Христос је васкрсао и вечно живи, и зато ће вечно живети сви они који верују у Христа. Христос први, а сви који га искрено воле и верују у Њега иду за Њим и са Њим. То је учење о Њему, о вечном животу, о победи над смрћу и о љубави Његовој која побеђује и превасходи смрт. То је најрадикалнија и најреволуционарнија промена у схватању живота и смрти откако постоји људски род. Вера и љубав према Њему доносе нам вечни живот, нароичито у Светој Тајни Причешћа у којој се најприсније сједињујемо са Њим-нашим Спаситељем. Света Литургија и њен најважнији део Свето Причешће су залог и обручење вечнога живота, који се нама верујућима даје као свештени лек бесмртности, како је говорио Свети Игњатије Антиохијски Богоносац. Апостолска проповед се у суштини читава сводила на проповед о Васкрслом Христу. Они су били сведоци и очевици Васкрслога Христа. Стога се Васкрсење Христово са правом може назвати рођенданом целокупне људске природе и новим рођенданом свих људских личности.
Зато, радуј се, драги хришћанине, јер Христос васкрсе!