Сведоци смо да у нашем друштву све мање има толеранције, разумевања и љубави, а све више говора, па и дела из мржње. Свакодневно нас медији и друштвене мреже „бомбардују“ лошим вестима о насиљу, које све више узима маха.
Ни наша средина није поштеђена од ове пошасти, а нарочито болно је када се то дешава младим људима, деци школског узраста.
Недавно је, у једној зрењанинској средњој школи, неколико ученика скрнавило икону Светог Саве, а потом и поносно јавно објавило „шта браћа раде са Светим Савом“.
Велики део јавности згрожен је и тражи осуду и кажњавање, али је право питање како је могуће да је до тога дошло и ко је за то одговоран?
Да ли је могуће да на Светог Саву подижу руку ученици Савине школе, коју је он утемељио у нашем народу и учинио (заједно са потоњим славним нашим прецима и својим потомцима. попут кнеза Лазара, Карађорђа, Његоша, Краља Петра Првог, Живојина Мишића, Пупина, Тесле, Миланковића, Андрића па до Ђоковића и Јокића), да будемо поносни део овог света?
За нас светосавце, питање у оваквим и сличним ситуацијама је увек исто – Шта би данас учинио Свети Сава?
Легенда каже да су, једном приликом, отац и мати донели мало, новорођено дете у цркву, Светом Сави, и замолили га, да дете благослови, и да му да срећу. „Ја ћу га благословити, као што је и Исус децу благословио, али му срећу можете дати само ви, родитељи његови, ако га зарана научите: да ради, да штеди, да не лаже, да не краде, да слуша, да је побожно, да поштује старије, да је у свачему умерено, а нарочито ако га будете упитали да добро чува своје здравље“.
Родитељи су тако и поступили, па је од њиховог малог детета постао добар, радан, поштен, и побожан човек. То се после чуло надалеко, па је са свих страна долазио силан свет и доводио малу децу Светом Сави, да их благослови и да им да срећу.
Сасвим је сигурно да су родитељи ових дечака који су скрнавили икону Светог Саве заказали у њиховом васпитавању, али је очито подбацила и школа и целокупно друштво у њиховом образовању и доваспитавању. Нема среће ни за те младе људе, а ни за будућност нашег народа ако овако будемо васпитавали нашу децу.
Дакле, да се вратимо на постављено питање – Шта би данас учинио Свети Сава?
Човек који је мирио завађену браћу, који је у свом народу проносио реч Божију и поруку љубави, сасвим смо сигурни, не би осуђивао ни кажњавао, а посебно не ове младе људе који највероватније и не знају ко је био Свети Сава, нити им он било шта значи у животу, осим можда као мета за лаку забаву, и прилика да и за њих неко чује, па макар и по лошем.
Верујемо да би рекао да је то вапај несрећних младих људи који не виде ни смисао ни перспективу свог живота, дело очајника који желе да кажу – пажње и љубави нам треба – помоћи нам треба!
Такви примери треба да нас поуче, шта ми не смемо чинити, али и шта морамо радити!
Имамо своје уверење, негујмо своју веру и живот по тој вери. Онако како нас је учио и патријарх Павле. Увек да поступамо као људи, по принципу „шта желите себи то чините и другоме“ (Мт. 7,12). Како ће други поступати, неверници, јасно нам је. Више жалимо њих него себе. Нама не могу учинити ништа, не могу ни Богу ни икони, ни Светом Сави. Себе упропаштавају као они људи за које се Господ са крста молио, „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“ (Лк. 23, 24).
Драган Видаковић, председник „СВЕТОСАВЉА“