Окупили смо се поводом Видовданских свечаности , празника који је поред Светога Саве, најзначајнији дан српског идентитета.
Ово је згодна прилика да се окупите ви најбољи ученици у нашој средини, да вас видимо и поздравимо са искреном надом у будућност коју ћете ви креирати и носити. Велико је задовољство и велика част вама нешто рећи поводом ових важних тренутака за све нас. Ми ваши родитељи, ваши професори, читава наша јавност са дубоким убеђењем верујемо да ви носите знање, памет и све друге особине које су нам преко потребне.
Подсетићу вас да су неки наши интелектуалци, кроз српску историју, овај празник сматрали исто толико важним као крсну славу Срба. Наш српски идентитет темељио се на Косовском завету, трагедији која је инспирисала све мислеће људе нашег народа. Његош је певао о Косовском боју, Обилићу, Бранковићу, а Иво Андрић га је назвао трагичним песником косовске мисли.
Наш велики и светски научник Никола Тесла је, у далеком свету, читао и преводио песме Косовског циклуса и Краљевића Марка. Милоша Обилића је видео, представљао и поредио са спартанским легендарним јунаком Леонидом.
Подсетићемо се неких догађаја из наше историје који се не могу заобићи овом приликом када је реч о Видовдану.
Далеке 1389. године била је крвава Косовска битка у којој су Срби показали сву своју снагу, веру у Бога, пожртвованост, оданост цару Лазару, презир према издајницима, колебљивцима, једном речју оно што у ствари сами и јесу.
После ове трагичне битке, долазе године страдања, патњи, робовања, туге, несреће под турском влашћу. У таквим страшним условима косовска легендарна прича о Лазару и његовим јунацима живела је у душама и срцима преживелих Срба и тако се преносила на нове генерације. Гуслари из српског народа су певали о херојству косовских јунака и тако градили идентитет јунаштва , честитости , неподмитљивости лаким обећањима. Поробљени српски народ је знао вредности својих предака и то безрезервно поштовао уградивши најлепше особине у своје наследнике.
Знали су ове особине и врлине, које су Срби неговали, и наши непријатељи који су радили све да то униште и доведу до заборава. Сви наши непријатељи, до данашњег дана, добро су простудирали и анализирали најважније особине српског идентитета и све учинили да их униште и преиначе у безумни заборав. Нису успели, можемо то са поносом истаћи.
Наши непријатељи су знали да је Видовдан за Србе велика благодат и да га они чекају са радошћу и надом да ће повратити славу некадашње државе, слободе, вере и бесмртног Лазара. Будно су мотрили на гусларе, песнике, слободоумне људе, посебно монахе и свештенике, да би сваку мисао о некадашњем царству, слободи и хајдуцима, угушили и казнили. У томе су имали делимичног и малог успеха, али никако нису Србима избили из главе мисао о слободи, поносу, царству небеском, Лазару, Милошу и осталим јунацима. Нико није успео да Србима из главе уклони историјско сећање и страдање на Видовдан, па су често због тога они сами били стављени на бити или не бити?
Подсетићемо се неких догађаја из наше историје XIX и XX века.
После ослободилачких ратова Србије против Турске и стицања државне независности на Берлинском конгресу 1878. године, тадашњем владару кнезу Милану Обреновићу, постављен је тежак услов за подршку независности. Већ 1881. године, кнез Милан је натеран да потпише је Тајну конвенцију између Кнежевине Србије и Аустро-угарске, којом су и он и држава уцењени следећим обавезама:
-да се одрекне Босне и Херцеговине
-да не потписује самосталне уговоре без Аустро-угарске сагласности
-да спречи агитацију против Аустро-угарске окупације Босне и Херцеговине.
На Видовдан су испаљени хици, који су усмртили аустро-угарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. године. Урадио је то храбри младић, члан Младе Босне, Гаврило Принцип. Овим атентатом је исказао жељу поробљених Срба за слободом и уједињењем са својом браћом преко Дрине.
У нашој историји важан је био Версајски мировни уговор потписан 1919. године на Видовдан , којим је створена непозната и магловита држава Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Србија је као држава, савезница и победник у Великом рату дала највеће жртве борећи се за слободу свога народа. Поред овог племенитог циља Србија се борила за стварање државе Јужних Словена о којима су сами мало знали. Посебан ударац на српску дипломатију био је да опрости својим непријатељима крваве злочине које су починили народи са којима су се ујединили, а који су се у истом Великом рату борили против Србије у војним формацијама Аустро-угарске.
Опраштање је највећа врлина којом нас учи наша вера православна, уз обавезно покајање. Срби су опростили својим непријатељима верујући да су се они покајали. То уверење Срба, о покајању својих непријатеља, много је скупо плаћено у наредним годинама заједничке државе.
При стварању заједничке државе Јужних Словена и потписивању, Акта о уједињењу, избиле су на видело суштинске и фундаменталне разлике у односу на оне са којима су Срби створили заједничку државу.
На Видовдан 1921. године је донет Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, са жељом да се превазиђу различита гледања на државу и њене основне вредности. Проблеми никада нису решени и заједничка држава је била стално у напетости од тога шта доноси следећи дан?
Заједничка држава, Краљевина Југославија, се распала 1941. године и почео је нови крвави рат у коме су Срби највише страдали од својих сународника који никада нису прихватили православне Србе као своје заједничке суграђане. За људски ум је непојмљиво шта су могли да ураде хорде усташких зликоваца над својим блиским суседима.
После рата 1945. године, Срби су поново опростили својим непријатељима за нацистичка безумља и страдања која су доживели у некадашњој заједничкој држави.
Нова Југославија , заснована на српској крви, поново је оживела. Срби су и овога пута највише страдали верујући да опраштањем непријатељима могу градити заједничку будућност. По ко зна који пут су Срби на темељима Косовског завета , Видовданских и Светосавских опредељења , часно и достојанствено бранили себе и све вредности које су утемељене у њима генерацијама.
Дошла је још једна катастрофа за Србе, распадом Југославије 1991. године. Ратови који су следили у наредним годинама показали су безумље светских моћника упаковано у заштиту људских права народа које Срби наводно угрожавају. Међународна заједница је показала своју немоћ 1999. године када су наши непријатељи безбожно, дивљачки и са наслађивањем бомбардовали нашу напаћену државу.
Долазећи у Београд, велики светски интелектуалац и добитник Нобелове награде, Петер Хандке, је том приликом рекао: “Гади ми се људска врста због бомбардовање Србије, а они који су то учинили не припадају ни Европи ни планети земљи“.
Данас нам наши непријатељи отимају територију, ударају на наше темељне вредности, нашу православну цркву, тражећи да прихватимо неке нове непознате вредности као боље и за нас срећније. Посебно је наратив о људским правима и демократији изгубио сваки смисао и сваку логичку основу. Мали народи морају слушати ове проповеди о демократији и људским правима, јер тако хоће моћници који немају никакве обзире. Једино што се види у тим великим причама је интерес моћника бескрупулозно наметнут малим народима.
Наши непријатељи заборављају да смо ми народ утемељен на Видовданској и Светосавској етици, да праштамо искреним покајницима, али не заборављамо.
Ако се исповеде и покају, наши непријатељи, и живе са нама , верујемо да ће постати бољи људи јер то могу научити од нас.
Драги ученици, студенти, поштовани професори, уважени родитељи не заборавите да ми припадамо Светосавском народу који је утемељен на божијим вредностима. Наш пут трасирали су Свети Сава, кнез Лазар, Обилић, Карађорђе и сви који су дали животе за нас да останемо поносан и вредностима надахнут народ.
Будите и даље најбољи у вашим новим школама и факултетима јер тако најбоље служите себи и целом нашем народу.
Негујте нашу културу, језик и све вредности које су у нама утемељене на Видовданском моралу.
Искрено верујем у вас и молим се Господу да вам подари свако добро и благодат у животу и будућем раду.
Рако Томовић
Зрењанин/ Петровград
29.06.2026.
