У понедељак 29. јуна 2026. године, у 12 часова у Културном центру Зрењанина одржана је Видовданска академија коју су 13 пут заредом организовали „Светосавље“ и Град Зрењанин.
Беседу је говорио Рако Томовић, професор историје у пензији.
„ Драги ученици, студенти, поштовани професори, уважени родитељи не заборавите да ми припадамо Светосавском народу који је утемељен на божијим вредностима. Наш пут трасирали су Свети Сава, кнез Лазар, Обилић, Карађорђе и сви који су дали животе за нас да останемо поносан и вредностима надахнут народ. Будите и даље најбољи у вашим новим школама и факултетима јер тако најбоље служите себи и целом нашем народу. Негујте нашу културу, језик и све вредности које су у нама утемељене на Видовданском моралу. Искрено верујем у вас и молим се Господу да вам подари свако добро и благодат у животу и будућем раду“, апострофирао је професор Томовић
Градоначелник Зрењанина Симо Салапура честитао је ученицима на постигнутим резултатима и захвалио се Организацији Светосавље што годинама промовише праве вредности и организује хуманитарне активности.
У име Организације „Светосавље“ обратио се члан Управног одбора Драган Ранисављевић
„ВИДОВДАН је празник нашег идентитета, чине га и Крсна слава, коло, наша песма, музика, реч и писмо, а пре свега наше СВЕТОСАВЉЕ ( човекољубље, братољубље, доброчинство). Организација Светосавље већ 18. пут заредом, а уз велико задовољство 13. пут у сарадњи са Градском управом, организује Видованску академију у намери да види и препозна вредности које су дубоко у бићу српског народа. На овим академијама желимо да укажемо, истакнемо и наградимо све који се у добру истакоше како би подстакли да и сви остали препознају добро и у себи и у другима и у миру живе са собом и свима око себе. То је и део Косовског завета утемељеног на СВЕТОСАВЉУ, да чувамо и бранимо добро у себи и другима у слободи коју нам славни преци у аманет подарише. Видимо и препознајемо и вас драга децо, ученици генерација основних и средњих школа општине Зрењанин и на Видовдан и око Њега награђујемо оно најбоље што имамо у нашој средини, а то сте драга децо ВИ. И ВИ сте препознати од стране ваших учитеља, наставника и професора, од стране ваших школских другова и другарица, те сте постали достојни да понесете титулу ученика генерације. Ова награда је и снажан ослонац да наставите даље да се образујете и да постанете честити, породични људи, образовани и стручни за области за које се определите. Културом, знањем и образовањем покажите да је Србија земља непресушних талената, достојних наследника великана науке, уметности, предузетништва, културе и спорта. Упамтите да је ЗНАЊЕ ваша највећа и једина неотуђива имовина, чувајте га, унапређујте, увећавајте и делите на добро и понос вашу, ваших породица и ваше отаџбине!“ рекаоје између осталог Ранисављевић.
Ове године Светосавље је ученицима генерације поклонило књигу: „Са пашњака до научењака“, Михајла Пупина и сет оловака.
Свечана академија почела је химном Републике Србије у извођењу музичког састава „Родионов“.
У име награђених ученика обратио се Душан Антић, ученик генерације ОШ „Петар Петровић Његош“
„ Поштовани, Постоји једна занимљива ствар у вези са школом. Када смо били мали, мислили смо да нас она припрема за контролни, за одговарање, за следећу годину. Тек касније схватимо да нас је, заправо, припремала за људе. Учила нас је да слушамо и када се не слажемо. Да признамо када погрешимо. Да прихватимо да не знамо све и да због тога не вредимо мање. Да се радујемо туђем успеху и да сопствени неуспех не доживљавамо као крај. Чини ми се да су то лекције које не пишу ни у једном уџбенику. Данас смо овде зато што смо понели титулу ђака генерације. Лепо је када се труд препозна. Али, искрено, ниједна титула не може да измери човека. Човек се не мери просеком. Мери се начином на који говори са другима. На који чува дату реч. На који устане после пада. На који остане свој чак и онда када је лакше бити као сви. Зато ово данас не доживљавам као крај једног пута, већ као почетак једног питања. Шта ћемо урадити са оним што смо научили? Јер знање које остане само у нама нема велику вредност. Праву вредност добија тек када некоме помогне, када некога охрабри, када нешто промени набоље. Верујем да међу нама седе будући лекари који ће спашавати животе, професори који ће пробудити нечију љубав према знању, уметници који ће мењати начин на који људи гледају свет, инжењери који ће градити оно што данас делује немогуће. Али волео бих да, шта год постали, не заборавимо оно што је важније од сваког занимања. Да останемо људи којима ће други веровати. Јер свет неће памтити само колико смо знали. Памтиће како смо то знање носили. И зато, ако бих данас могао да пожелим нешто свима нама, не бих пожелео да будемо најуспешнији. Пожелео бих да никада не престанемо да учимо. Не само из књига, него из живота, из људи, из сопствених грешака. Да нам радозналост траје дуже од младости, а доброта дуже од сваког успеха. Јер диплома отвара врата. Али карактер одређује куда ћемо кроз њих отићи. Хвала вам. “
На самом крају, на велико задовољство свих присутних, ученица генерације две школе, Зрењанинске гимназије и Музичке школе „Јосиф Маринковић“ Милица Даников је на флаути извела нумеру по свом избору.
