Драга браћо и сестре, Господ наш Исус Христос је већ својим доласком у овај свет, самим својим рођењем у пећини, започео своје страдање. Оно је настављено када га је цар Ирод гонио, и када је морао са мајком и праведним Јосифом да бежи у Египат. Даље, као дрводеља је кроз 30 година до свога крштења на Јордану, живео као и ми, напорно радећи. Кроз време од свога крштења на Јордану до одласка у пустињу где га је ђаво кушао, па за време своје проповеди, где га неверни не прихватају као Сина Божијега, иако су видели и Његова дела, и Његова чуда, Он страда. На крају су га ухватили и разапели на крст, на коме је и умро. Нема веће љубави од оне да неко живот свој положи за ближње своје. Ту је заповест Господ Христос прво испунио, па је тек онда оставио нама као завештање, управо на дан свога страдања, свога распећа, и своје смрти. Из своје бесконачне љубави Он је све поднео ради нас, али је и по својој бесконачној божанској моћи васкрсао. Он је васкрсао из мртвих, а тиме је подарио и нама живот вечни – ако га се удостојимо својом вером у Њега, и својим животом по тој вери, не само речима него и делима, свакога дана онако како то Бог очекује и тражи од нас. Свети апостол Павле каже да је Васкрсење Христово најважнији догађај у историји нашег спасења. „Ако Христос не устаде, узалуд је проповед наша, узалуд је вера наша!“ Али, Христос је васкрсао и ево, апостол Павле и остали апостоли, били су спремни да своје животе положе за ту веру коју су проповедали свим људима, па се проповеда и нама данас, да њоме живимо и удостојимо се Царства Божијега. Није нама данас лако да у све то поверујемо. Какви смо и како живимо у породици и друштву, колико је међу нама мржње, колико непријатељстава, колико несреће тамо где су можда они најближи, везани крвљу једни с другима, а поготово у међународним односима и ратним несрећама које и нас често сналазе?! Бог је и данас допустио ново искушење на људе, искушење „новог вируса“, али изнад њега још веће искушење – страха од заразе и смрти, страха једних од других, да бисмо се освестили и увидели да једни без других не можемо, те да се у тешким моментима страдања буди Божији лик у нама! Многима од нас кроз ово искушење постаје јасно да смо робови непотребних потреба, да стичемо и грабимо више него што нам је потребно, и да смо често, без разлога, незадовољни оним што имамо, несрећни. Дух потрошачког друштва нас је учинио робовима новца и ствари, произвођачима и потрошачима, маргинализујући оно најбитније – људско и божанско у нама. Бог је тако заволео свет и нас људе, чак и овакве какви смо, да је и Сина свога јединороднога дао да сваки који верује у Њега не погине него да има живот вечни. Син Божији је дошао да добровољно страда за све нас. Увек имајући у виду Његову смрт на крсту, ради нас људи и ради нашега спасења, и његово славно васкрсење, знајмо да ћемо једном сигурно изаћи пред лице Његово да нам одреди да ли смо заслужили блаженство вечно у Царству Небеском, оно блаженство које око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, а што је припремио Бог онима који га љубе. То треба да нам буде стално пред очима, па ћемо се сачувати од свега злог према ближњима, према своме народу и према свему свету, и тако ћемо учинити себе достојнима Царства Божијег, а то је највише назначење човеково. Дани часног Васкршњег поста посебно су благословени и назначени за преиспитивање свих наших размишљања, жеља и поступака, и усмерени ка благочестивом животу, доброчинствима, молитви, покајању, исповести и коначно причешћу часним и пресветим Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, које нам се на Светој Литургији нуди и даје као најскупоценији дар живота вечнога и залог Царства Небескога, које већ сада и овде осећамо, доживљавамо и освајамо трудом и подвигом, али изнад свега делима љубави и разумевања једних према другима. Имајући све ово на уму, помолимо се искрено и топло, да нам преблаги и свемилостиви Господ да снаге, смирења, трпељивости и љубави, у подношењу и превазилажењу страдања и искушења, да бисмо достојно и радосно дочекали и прославили највећи празник Васкрсења Христовог, као круну свог нашег уложеног труда и подвига!
„Помени, Господе, оне по пустињама, и по горама, и по пећинама, и по гудурама земаљским. Помени, Господе, оне што живе у девствености, у побожности, подвижништву, честитом животу. Помени, Господе, благоверни народ наш, наоружај га оружјем истине, и даруј му победу над видљивим и невидљивим непријатељима, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и чистоти. Добре сачувај у доброти твојој, рђаве добротом твојом обрати у добре. Помени, Господе, овде присутни народ, и одсутне из оправданих разлога; и по обиљу милости твоје помилуј њих и нас: домове њихове напуни сваким добром, бракове њихове сачувај у миру и слози, децу одгаји, омладину васпитај, старе укрепи, малодушне утеши, расејане сабери, заблуделе обрати и присаједини твојој светој, саборној и апостолској Цркви; ослободи оне које муче нечисти духови; плови са онима што плове; путуј са онима што путују; удовице штити, сирочад заштити; сужње ослободи, болеснике исцељуј. Помени, Боже, оне под судским ислеђењем, и оне по рудницима, и све оне што су у било каквој невољи, и тескоби, и опасности. Помени, Господе Боже наш, и све којима је потребно твоје велико милосрђе, и оне који нас воле, и оне који нас мрзе, и оне који замолише нас недостојне да се молимо за њих. Господе Боже наш, помени и сав народ твој, и излиј на све богату милост твоју, и даруј свима оно што моле за спасење. И оне које ми не споменусмо због незнања, или због заборава, или због мноштва именâ, Ти сам, Боже, помени, знајући свачији узраст и име, знајући свакога још од утробе матере његовеˮ (Молитва из Литургије Светог Василија Великог).
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
Протојереј доц. др Нинослав Качарић
Васкрс је највећи хришћански празник. Тога дана је Господ Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свим људима на земљи даровао вечни живот. За Васкрс је везан и леп обичај у нашем народу – фарбање и даривање јаја. Јаје је симбол обнављања природе и живота. Васкршње црвено јаје значи радост, а фарбање васкршњих јаја, један је од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који има своју симболику. Црвена боја симболише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења.
