Драги ученици, представници Српске Православне Цркве, поштовани градоначелниче и остали присутни,
Ретки су догађаји у историји једног народа који ту историју обележе за сва времена.Први је Светосавље као срж српског духовног бића и историјска мисао водиља,а други је Видовдан као завет и жртва који је одредио Србе као народ.У прошлости,а и у савременој историји,Србија је често на Видовдан морала да бира свој пут.
Зато се ,најпре,ваља подсетити значаја Косовске битке која је остала снажније и живље упамћена од било које друге битке балканског средњег века.Славећи Косовску битку,поколења Срба нису славила ни смрт,ни пораз.Напротив,то је било уздизање једног моралног идеала,страдање за веру,правду,истину.Ако кажемо да је суштина овог догађаја у његовој духовној димензији,нећемо погрешити.Покретачка снага косовских јунака била је вера,вера у живот,вера у Бога и правду Божију.Они су наши ослободиоци у најдубљем смислу те речи,како тада на Косову,тако и данас,ма где да смо.Као што каже наш чувени филозоф-етичар Васа Стајић:,,И кад освајачи заробе тело једнога народа,душу нека чува,њу само нека не изгуби.Све дотле је живо царство,докле га народ чува у својој души,докле га се не одриче.“
Филозофија Косова,то је филозофија феникс-птице,филозофија Голготе.Данас сви благосиљамо честитог кнеза Лазара што се није мирио са ропством,што није веровао у вечито трајање Турског царства,а веровао је у победу Видовданске мисли над њим.То је најкрупнија мисао Видовданске идеологије која има етичку снагу.
Прошло је толико векова,а наш народ још увек живи,креће се и постоји,гледа кроз Видовдан,одмерава се Видовданом.Није се једанпут поновио Видовдан.Као онда у Сарајеву када је Гаврило Принцип усмртио аустроугарског престолонаследника,после чега су се Србија и српски народ нашли на рубу пропасти,а потом пробили Солунски фронт и јурнули у живот.У нашем народу често се каже ,,Гаврилов принцип“-алудирајући на Гаврила Принципа који је зарад свог принципа жртвовао свој живот и страдао за оно највеће што нам је Бог подарио-слободу.Оно што још видимо у овој причи,то је љубав,љубав према свом народу,прецима и потомцима.
Припаднике Младе Босне је покретао херојски дух видовданског опредељења,и у том смислу,они су израз нових Обилића у борби против нових Мурата.Пиштољски меци Гаврила Принципа су били напуњени вековима борбе између добра и зла,правде и неправде,части и бешчашћа,слободе и ропства.Разматрајући моралне поруке Сарајевског атентата,односно етику добра над злом и лошим,стиче се утисак да тај атентат није извршио Гаврило Принцип као личност,већ да је кроз њега проговорио Бог пред Европом и Светом у име одбране достојанства човека и народа.Зато се Гаврило Принцип уписао у књигу вечности о чему сведоче и његове речи: ,,Ко хоће да живи нек мре,ко хоће да мре нек живи!“
Све је некако почело и завршило се на Видовдан.Светлост која нам се директно јавља кроз Видовдан,представља и јесте живот.Семе,,небеског царства“посејано Светим Савом никло је бујно и порасло велико.Богати плодови тог семена узбрани су на Косову пољу,као што каже свети епископ Николај Велимировић.И данас,косовски божури ватреноцрвене боје,од крвљу натопљене земље косовских јунака,расту само на Косову.
Видовдан је дан који обавезује,опомиње,уздиже и просвећује српску душу,и коначно афирмише етичке вредности Косовског завета и феномена.Може се закључити да је наша вера сазидана на темељу Косовског завета и Новог Завета који су стубови нашег идентитета и целокупног нашег постојања.
Драгана Јовановић