direktor

ВИДОВДАНСКА БЕСЕДА МИЛАНА БЈЕЛОГРЛИЋА

28. јун 2021. године

Сувише смо се дуго окретали од прошлости, као да нам је она постала неки терет или кочница за напредак, за тзв. “Бољи живот”. А понирањем у њене тајне – рађа се и расте наша вера у будућност и снага да се превазиђудавне несреће и неспоразуми.

Они који знају, знају да је традиција “лепота коју чувамо, а не ланац којим се окивамо”. Ту лепоту чувају овакви одзиви који су карике што везују прошло и будуће. Отуда се и окрећемо Видовдану.

Отуда и једна срчана захвалност нашем “Светосављу” што до ових великих датума и великих заслужника наше историје држе на један просветитељски начин.Ови одзиви не долазе из монашког мира и тиховања, или из хладних академских кабинета, већ су у питању пословни и успешни људи, па су тиме одјеци фреквентнији и утицајнији. Важна је и лепа порука  која се емитује са овог предајника: Окретање прошлости није корак уназад, већ враћање изворима који окрепљују и дају нову снагу.

Времена су, кажу, тешка и бременита. Дијагноза ова важи на општем плану. Периоди кризе не смењују се више циклично, већ прелазе у стање редовно. Либерални капитализам и светски моћници своје протоколе и процедуре намећу широм земљиног шара. Будућност нам је неизвесна поодавно, али од скора и прошлост узимају под своју контролу. У функцији новог светског поретка следује нам и ново тумачење прошлости и ненаучна ревизија историје. Фалсификују се ноторне чињенице, а ми сведочимо из прве руке како  “Милосрдни анђео”  постаје хуманитарна интервенција.

Дакле, прошла су времена за дремку. Време је за будне. Или, још једном, увек актуелни поклич Доситејев: 

Востани Сербије !!!

Да би се савладао сав ужас савременог света, човек мора да пронађе неке своје унутрашње духовне ослонце.

Данашњи овај дан прави је тренутак када ваља подићи главу и остати упитан: “Су чим ћемо изаћ пред Милоша ?”

Видивдан остаје наш празник обавезе, задатка, празник дужности. Испит зрелости.

 Велики датуми српске историје везани за Видовдан – уздижу овај датум данашњи као кључни дан наше историје. Од  боја на Косову 1389. читав је низ Видовдана, све до сарајевског атентата 1914. и ових свежих, вазда понављаних злочина над Србима, из потоњих времена. Чињенице ове убедљиво саопштавају да је непријатељ пажљиво бирао,добро нишанио и снајперски погађао у жилу куцавицу, у онај суштински знак и симбол идентитета српског.

 Упркос свему, свим ударима и ломовима, упркос поразима и библијском страдању у великим ратовима, овај се народ придизао и као феникс птица саопштавао да је неуништив!!!

Видовданска етика и Косовски завет јесте философија историје једног многострадалог, али херојског народа.

Реч је о Небеској Србији чији се смисао данас почесто исмева и не схвата. Небеска Србија – то је народ српски не само по хоризонтали већ и по вертикали. То је Србија како наших савременика, тако и наших предака који су нам у наслеђе предали свете завете и највеће вредности. Моралне, духовне и материјалне. Да их чувамо и увећавамо и предамо нашим нараштајима.

То је дакле Србија прошлости, садашњости и будућности.

У историји цивилизације има великих питања која остају актуелна и никада потрошена.  Одговоре по најчешће време похаба и потроши, апитања остају.  Једно од питања које се кандидује да остане велико упитање јесте и оно: Зашто Срби не славе неку од својих великих победа, него им је највећи национални празник дан у ком су доживели најтежи пораз?

“Видовдан,  овакав како га народ опева и слави, то је празник победе једног народа над својим опаким особинама, победе над злим снагама и импулсима у себи, над онима који развлаче, разједају и разједињују, над појединачним и групним себичностима и

ускогрудостима.” Ево, зашто  је видовданска лекција и даље актуелна,јер победа, као ни пораз, никада нису коначни.  Стога још и сад одјекује вапај Владике Његоша:

” Крст носити нама је суђено

 Страшне борбе с својим и с туђином.”

                  Како су пред нама нове генерације матураната место је право да подсетимо на стихове Милана Ракића у песми На Газиместану:

  Данас нама кажу, деци овог века,

 да смо недостојни историје наше,

 да нас захватила западњачка река,

и да нам се душе опасности плаше !

Добра земљо моја, Лажу !!!

Догодине у Призрену !!!

У Петровграду 28.6.2021.                                                          

Милан Бјелогрлић

Поделите вест

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on print
Share on email