У порти храма Успења Пресвете Богородице, на празник Светог Луке, обележена је 102 година од оснивања Првог српског народног одбора (СНО), формираног 31. октобра 1918. са задатком да припреми долазак српске војске и преузме власт у граду по завршетку Првог светског рата.
Обележавању годишњице оснивања Српског народног одбора на месту где је одржана оснивачка седница ‒ пред зградом Српске православне црквене општине присуствовали су свештеници Српске православне цркве, представници Средњобанатског управног округа, градоначелник и представници Града Зрењанина, и неколико удружења грађана, као што су Српски народни покрет Светозар Милетић, Друштво пријатеља Матице српске у Зрењанину, Друштво српско-руског пријатељства, Удружење Петровград и организација Светосавље. Након свечане литургије у храму, положени су венци на спомен-плоче оснивачима Српског народног одбора, као и др Славку Жупанском, вођи народног покрета Срба у то време и једном од оснивача Српског народног одбора. Химну Републике Србије извела је Милица Досковић, чланица Опере Српског народног позоришта у Новом Саду.
Након свечаности у порти храма, присутни су посетили и породичну кућу др Славка Жупанског, коју је прошле године Град Зрењанин откупио од породице с намером да она постане депаданс Народног музеја и као таква буде доступна и за посетиоце. О лику и делу др Славка Жупанског и његових истомишљеника говорио је историчар и директор Зрењанинске гимназије Милан Радаковић, истакавши три кључна резултата оснивања Српског народног одбора, који превазилазе локалне историјске оквире.
Обележавању годишњице оснивања Српског народног одбора на месту где је одржана оснивачка седница ‒ пред зградом Српске православне црквене општине присуствовали су свештеници Српске православне цркве, представници Средњобанатског управног округа, градоначелник и представници Града Зрењанина, и неколико удружења грађана, као што су Српски народни покрет Светозар Милетић, Друштво пријатеља Матице српске у Зрењанину, Друштво српско-руског пријатељства, Удружење Петровград и организација Светосавље. Након свечане литургије у храму, положени су венци на спомен-плоче оснивачима Српског народног одбора, као и др Славку Жупанском, вођи народног покрета Срба у то време и једном од оснивача Српског народног одбора. Химну Републике Србије извела је Милица Досковић, чланица Опере Српског народног позоришта у Новом Саду.
Након свечаности у порти храма, присутни су посетили и породичну кућу др Славка Жупанског, коју је прошле године Град Зрењанин откупио од породице с намером да она постане депаданс Народног музеја и као таква буде доступна и за посетиоце. О лику и делу др Славка Жупанског и његових истомишљеника говорио је историчар и директор Зрењанинске гимназије Милан Радаковић, истакавши три кључна резултата оснивања Српског народног одбора, који превазилазе локалне историјске оквире.
Српски народни одбор
Српски народни одбор (СНО) представља јединствено политичко тело српског народа у Великом Бечкереку. Оформљен је на иницијативу др Славка Жупанског ради преузимања власти на простору Баната и Војводине. Његови истакнути чланови имали су ширу историјску улогу, не само у последњим данима рата, већ и у догађајима који су уследили, све до присаједињења Војводине Краљевини Србији и стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије.
У новембарским данима када се Аустроугарска налазила на издисају, Срби из Великог Бечкерека одиграли су најзначајнију улогу у решавању политичке судбине, пре свега српског народа, на војвођанском и банатском тлу. Они су још пре уласка војске Краљевине Србије преузели власт у свом граду. Уз помоћ Српске народне гарде, коју су основали ‒ заузели су кључне инфраструктурне објекте у граду, а након уласка српске војске (17.новембар 1918) и Градску кућу и жупанијску зграду, што је симболично значило ‒ прелазак власти у руке српског народа. СНО у Великом Бечкереку иницирао је и оснивање одбора у другим местима, као и централног већа у Новом Саду. Након ослобођења Војводине на Великој народној скупштини одржаној у Новом Саду 25. новембра 1918. донета је круцијална одлука о директном прикључењу Војводине Краљевини Србији.
Оснивање СНО и његово деловање, било је револуција без проливања крви, која је донела толико жељену слободу и испунила вековну тежњу српског народа са ових простора о присаједињењу својој матици ‒ Србији. Проглашењем нове државе ‒ Краљевства Срба, Хравата и Словенаца (касније Краљевина СХС), од стране регента Александра 1.децембра 1918. године, завршена је историјска интеграција српског и осталих јужнословенских народа (који су некада томе тежили), у оквиру једне, заједничке државе.
