Светитељ Сава Српски благосиља Српчад

СВЕТОСАВСКА БЕСЕДА УЧЕНИЦИМА СРПСКИХ ШКОЛА

Светитељ Сава Српски благосиља Српчад

Драги и уважени ученици и ученице српско – православне и светосавске побожности,  празнично вас поздрављам православним и светосавским поздравом Помаже Бог!  Нека је свима нама благословен Дан духовности и школска слава светитеља Саве Српског. Поводом дана српске духовности и школске славе, целисходно је истаћи поједина размишљања о значају Светосавља као истините српске културе за нас данас.

Светосавље је, заправо, именица за Православно Хришћанство у српском стилу и искуству, то је општа православна вера коју нам је предао светитељ Сава као први српски Архиепископ, када је установио независну, то јест аутокефалну Српску Цркву за наш васцели српски народ, како би православни Срби имали своје богослужење на свом језику и своје образовање и културу на свом језику који разумеју. То истоветно Светосавље које има непролазну вредност, и увек је савремено и модерно, јер тиче се начина човековог постојања, то Светосавље показује и колико је важан процес образовања у нашем народу и друштву, међу свој омладини наше миле отаџбине.  Светосавље указује на то да процес васпитања и личног усавршавања сваког младог као и одраслог човека наше заједнице има неизмерно велики значај за наше друштво у целини као и појединачно – и за тог човека који се усавршава у могућностима свога познања, познања себе, других, света у којем је настањен и стварности која му је дата као дар од Бога да би ту стварност учинио бољом, лепшом и пријемчивом за остварење једног света љубави у којем ће, са Божјим благословом, Христовим благословом, људи из свих народа на целој планети, уз све своје посебности и особености спознати једни друге као браћу једног небеског Оца. То је та дивна космолошка истина којој нас хришћанство поучава. Човечанство као велика Божја породица сакупљена око Личности Спаситеља, Господа Исуса Христа.

Хтео бих, као теолог Српске Православне Цркве, да истакнем једну дивну реченицу из Библије, Светога Писма, коју је изговорио Господ Исус Христос непосредно пред своје страдање и васкрсење у Јерусалиму, реченицу која гласи: ”… ово је вечни живот да познају тебе јединог истинитог Бога и кога си Ти послао, Исуса Христа”. Бавећи се и сâм православном педагогијом и научним радом у теологији ова реченица је, на посебан начин, увек у мојим мислима. У њој је Христос указао на то да истинско богопознање доводи до стицања бесмртности и вечног живота као дара Божјег човеку. То значи да је човек створен да буде вечно, непролазно, и бесмртно биће, личност. Ту исту јеванђеоску мисао је и наш светитељ Сава Српски често спомињао у својим беседама српском народу, нарочито у познатој Жичкој беседи коју је свети Сава изговорио у царском манастиру Жичи. Како смисао православног образовања указује на то да бити образован значи – узрастати у ”пуноћи мере раста Христовог”, односно васпитавати себе по угледу на Личност Христа који је највиша, космолошка Доброта и Љубав, дакле, потребно је да ми себе васпитамо као носиоце  те доброте и те љубави. Још када су наше личности, обогаћене љубављу и добротом, и додатно обогаћене и образовањем, онда ћемо заиста помоћи и свом народу и целом свету примером таквог духовног узрастања. Зато, увек  духовно обогаћујмо себе у складу са својим могућностима и колико то можемо према снагама наших душа, и тај рад нека нам увек буде проткан љубављу и добротом према другима, никада себичношћу и егоизмом. Јер, човек је биће заједнице, ми смо упућени једни на друге, да се међусобно волимо и помажемо, као истинска браћа и сестре истинског Бога на небесима. Следствено томе и подсећам, да је најбоље духовно образовање и узрастање ако останемо у богомданој доброти, наравно, негујући и друге форме личног усавршавања. Хтео бих и да придобијем пажњу наших ученика и за то да је важно, да према могућностима, остану као образовани људи  у својој држави, јер она је наша, ту смо своји међу својима и на своме. Наравно, да је потребно и да видите свет, упознате различите државе света, да се и усавршавате, ако желите, и у иностранству, али је исто тако потребно и да се вратите својој отаџбини како бисте јој помогли својом племенитошћу и духовним патрицијством да се она, отаџбина, уздигне што боље на позорници народа света.

Зато је и свети Сава толико улагао и у образовање, нарочито свештеничког клира, јер је богонадахнуто знао колико је образовање важан сегмент за усавршавање човекове личности. И  увек заједно са добротом у Христу. Светитељ Сава је дивни пример  чувања православне вере, који је потекао из нашег народа, и заиста је потребно да смо поносни због тога, због њега и свих угодника Божјих које је Бог подарио да се појаве у нашем народу. Наши хришћански преци су  имали многе изазове и искушења. Суочавали се са тешкоћама и проблемима, који нису били ни мањи, ни једноставнији од данашњих. Али су знали да имајући неизмерну љубав према Богу и ближњем, и према своме народу, боготражитељном народу, какав је  српски,  могу примером, и речју и делима помоћи роду своме.  И наша је дужност да чувамо своје ”слатко Православље”, како је то истакао и писац Милош Црњански,  али и да то исто Православље посведочимо свима који желе да га својом добром вољом разумеју. Ми као православни Срби припадамо роду хришћанском и народу Божјем, који је кроз своје Светитеље изабрао да буде светосавски, и световидовдански, и светопетровски и световасилијевски народ. Чувајмо то духовно благо нашег дивног светитеља Саве на добробит свију нас, као и наше Цркве и отаџбине.

Са посебним уважавањем, драги наши ученици српских школских установа, поздрављам вас, као и ваше родитеље и наставнике, честитајући вам постигнуте успехе у школи и изван ње са жељом да наставите да се усавршавате и обогатите ваше личности, и будете на радост вашим родитељима, наставницима, као и на радост наше Цркве и наше отаџбине, и да и своје наставнике поштујете и волите, јер је велико и значајно њихово трудољубље за ваше образовање.

Христос је међу нама – јесте и биће.

Поново срећан празник.

Благодаран сам на вашој пажњи.

 

Тропар (црквена песма) светитељу Сави Српскоме

Пута, који води у живот био си наставник, првопрестолник и учитељ, јер, чим си дошао, светитељу Саво, просветио си најпре своју отаџбину и препородивши је Духом Светим, поставио  си своју освећену децу као дрвета маслинова у мисаоном рају. Зато Те поштујемо као једнаког апостолима и светитељима и молимо: умоли Христа Бога да нам дарује велику милост.

 Др Илија Марчетић,
православни теолог

Поделите вест

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on print
Share on email