„Сачувала си девичанство иако си родила; и ниси оставила свет, мада си уснула, Богородице. Преместила си се у живот, јер си мати живота, и молитвама својим избављаш од смрти душе наше“.
Прослављајући велики празник Успења Пресвете Богородице, надахнути смо великом благодатном радошћу и заступничким молитвама Пресвете Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије. Њени Свети и Праведни родитељи Јоаким и Ана су је измолили од Бога и још као девојчицу је увели у храм Божији и посветили Богу, а она, живећи и молећи се у храму Господњем испунила се Божанском послушношћу и смирењем. Касније, учествујући у свему ономе што се догађало Господу Исусу Христу, Сину Божијем, али и њеном сину, проживљавала је све моменте од Његовог Рођења, Обрезања, Сретења, Богојављења, Преображења, па све до оног страшног и ужасног часа када је са Светим Јованом Богословом под Крстом проживела Његово страдање, и смрт. У освит трећег дана са мироносицама је она хитала на гроб Бога и Сина свога, а после Вазнесења, на дан Педесетнице, када је Дух Свети сишао на њу и на Свете Апостоле, заједно са њима је пошла да проповеда Јеванђеље целоме свету.
И ми треба да пођемо тим путем подвига, врлине, послушности, љубави, верности и поверења, којим је прошла Пресвета Богородица, и где друго утеху да нађемо ако не у храму Божијем, ако не тамо где је утеху нашла и сама она. Сви Божији изабраници су се нарочито молили Мајци Божијој и Она им је притицала у помоћ. О томе нам говоре многа житија, многе чудотворне иконе, празници и црквене песме које певамо као химне Пресветој Богородици. Оне су настале као славословље и славопој у Њену част и славу, јер је баш Она била изабрана од Бога да роди Сина Божијег као Сина Човечијег, јер је Она шира од небеса, наша заштитница, помоћница и утешитељка у свакој немоћи, тузи и болу. Она је Царев Престо, јер носи онога који носи све. Кроз њу ће клетва ишчезнути над палим Адамом, јер је Неизрецива Родитељка, Извор чуда и Небеска лествица. Освећена силом Вишњега, она је Уточиште душама нашим и Младица која не вене, Мајка Јагњета и Пастира која отвара рајске двери, Тврђава вере којом смо се обукли у славу благодати. Она је та која показује Господа, Одигитрија – наставница верних и учитељица мудрости, Камен који је напојио жедне живота, Покров света шири од облака, виша од Светиње над Светињама, Скинија Божијег Слова, неизрецива ризница живота и Неразрушива тврђава Царства.
Честитајући храмовну славу централног храма нашег лепог Зрењанина-Петровграда, града на Бегеју посебно благословеног и чуваног молитвеним заступништвом и благословом Пресвете Богомајке, молимо се њој да нас уведе и узнесе у благодатне висине богопознања и сусрета са Богом живим и истинитим, Оним који је и данас овде са нама и у нама, да нас духовно обнови, укрепи у вери, нади и љубави, угледајмо се на њу у благословеном животу и честитости, верности и побожности, у љубави према Богу, коме нека је слава и хвала у све векове векова.
Амин!
Протојереј др Нинослав Качарић
Српска православна црква (СПЦ), 28. августа, обележава Велику Госпојину, односно празник Успења Пресвете Богородице, један од дванаест највећих хришћанских празника. Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и „дан када се она узнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља“. За њега се везују различити обичаји и веровања. Како празнику претходи двонедељни пост, 28.августа посебно жене иду на причест, јер се овај дан сматра празником жена и мајки. На дан Велике Госпојине бере се лековито биље, и траве, за које се верује да имају посебно чудотворну моћ.
Велики број цркава и манастира Српске православне цркве слави овај празник као своју славу. Тако је Велика Госпојина храмовна слава Успенске цркве у Зрењанину/Петровграду, а уједно и слава Града.